Београђани на улицама могу да сусретну Иранца Х. С. (25) који упорно покушава да контактира амбасаду своје земље. Топло обучен, са ћебетом и узнемиреним погледом. Очајнички жели да се врати у Иран, али нема ниједан папир којим би доказао да је дошао из Техерана.
Према сазнањима, реч је о момку са тежим сметњама у развоју, који је у Србију дошао регуларним путем, у време када је из Ирана било могуће путовати без визе. Његови сапутници, рођени отац и стриц, према неким наводима уништили су документа и вратили се натраг у Иран, практично се отарасивши болесног детета.
Х. С. сада покушава да оствари контакт са амбасадом, али безуспешно, јер нема ниједан доказ да је пореклом из Ирана.
– Момак је лабилан, повремено и агресиван, а његов развојни стадијум је на нивоу детета. Често плаче, дозива мајку и оца и жели да оде кући. У прихватном центру он има добар третман и како-тако успева да се интегрише, међутим, има само једну жељу, а то је да оде кући – прича један наш саговорник који је упућен у ову ситуацију.
Због његовог психичког стања, Х. С. је добио старатеља Ђорђа Петровића, који је за Телеграф потврдио да је младић под његовим старатељством, али пошто је дао изјаву о овом случају, накнадно ју је повукао. Каже, потребне су дозволе да говори о Х. С.
Према сазнањима, Иранац је прошле недеље провео око пола сата испред амбасаде. Чим смо сазнали за овај случај и ми смо се упутили ка амбасади Ирана, али тамо овог момка више није било. Премда је планирао да остане док се његово питање не реши, Х. С. је већ поподне виђен у кампу.
– Он има озбиљних психичких проблема, али када говори о месту из којег је дошао, када описује ко су му родитељи и где је некада становао, он нипошто не халуцинира. Пажљиво смо га слушали и проверавали податке. Све што је описивао поклапа се са снимцима на интернету. Он је дефинитивно из Техерана – казао је извор који је био у контакту са Х. С.
Проблем са овим младићем је, међутим, не само то што је његово понашање импулсивно и непредвидиво, но и што не говори енглески, српски, па ни арапски језик. С њим се може комуницирати само на персијском, и то уз гласан разговор, јер не чује добро и нема слушни апарат.
– Осим тога, он је и хиперактиван, понекад је заиста тешко изаћи на крај с њим, али најтеже је видети одраслог момка који плаче и дозива родитеље. Иначе, њему је обезбеђено психијатријско лечење – казао је извор.
Курир / Телеграф
 који упорно покушава да контактира амбасаду своје земље. Топло обучен, са ћебетом и узнемирен){kind=link}