Милош није хтео да ратује, па је Карађорђе представљао претњу његовим преговорима с Турцима, али и његовом личном ауторитету.
Пошто је после пропасти Првог српског устанка 1813. избегао у Аустрију, Карађорђе је боравио у Русији, а онда се придружио устаницима против Турака у Грчкој. У јулу 1817. из Баната је неопажено преко Дунава ушао у Србију и преко кума Вујице Вулићевића позвао Милоша Обреновића на договор о заједничкој борби против Турака.
Али Милош у том тренутку није хтео да ратује, па је Карађорђе представљао претњу његовим преговорима с Турцима, али и његовом личном ауторитету. Обавестио је и Али-пашу Марашлију у Београду о Карађорђевом доласку, који је такође желео Вождову смрт. Милош је наложио Вулићевићу да убије Карађорђа.
Вујица се с Карађорђем срео у Радовању код Велике Плане 25. јула. Заједно су вечерали, а пред зору Вулићевићев слуга Никола Новаковић убио је Карађорђа секиром јер се веровало да Карађорђа метак неће! Затим му је јатаганом одсекао главу и убио Карађорђевог пратиоца Наума. За то време Вујица је лежао главе покривене кабаницом!
Сутрадан се упутио у Београд носећи Милошу одсечену Карађорђеву главу и ствари: одело, сабљу, орден руског цара и бисаге, у којима су нашли 4.000 дуката, као доказ да је задатак обавио. На месту где је први пут с тим стварима застао да се одмори Вилићевић је доцније подигао цркву названу Покајница. Део пара за њену изградњу приложио је и Милош на наговор своје жене Љубице. Њој и Милошу Карађорђе је био венчани кум.
Вујица Вулићевић завршио је живот презрен и осуђен од народа због убиства кума. У крајњој сиротињи, последње дане провео је у родном селу Азања, где се тешко разболео. Према неким изворима, 1828. отровао га је један Карађорђев рођак. Вујичини унуци рано су помрли, не оставивши потомство.
Никола Новаковић је 1850. полудео и удавио се у реци. Син му је умро млад, а ћерка је, такође, полудела.
Карађорђево обезглављено тело прво је било закопано у Радовању, а затим га је кнегиња Љубица 1819. сахранила у крипти испред олтара у тополској цркви. Данас почива у Маузолеју на Опленцу.
Биографија
– Рођен 18. марта 1780. у Горњој Добрињи код Пожеге, а умро 26. септембра 1860. у Београду.
– Због показане храбрости у Првом српском устанку, Карађорђе му је поверио Ужичку нахију на управу и одбрану. После пропасти устанка Милош је био једини од истакнутијих војвода који је остао у Србији. Добио је амнестију од Турака и постао оборкнез.
– Милош је 23. априла 1815. у Такову стао на чело Другог српског устанка. Учествовао је у најважнијим биткама и лично водио преговоре с Турцима. Није бирао начин да учврсти свој положај и избори што већу аутономију за Србију. Турке је поткупљивао, а потенцијалне конкуренте за власт међу Србима је уклањао. Зато је наредио да се Карађорђе убије.
– Упорном дипломатијом и уз много политичког такта, Милош је 1830. задобио посебан султанов акт о делимичној унутрашњој самоуправи, такозвани Хатишериф.
– Кнез Милош је владао аутократски, стално одбијајући да ограничи и дели власт, због чега је против његове власти подизано неколико буна.
– Током своје владавине кнез Милош је постао најбогатији човек у Србији и један од најбогатијих на Балкану. Наследио га је син Михаило.
– Сахрањен је у Саборној цркви у Београду.
Момчило Петровић, Курир
