Живот Милана Радојичића (54), дипломираног грађевинског инжењера из Црне Траве, који је протеклих дана скренуо пажњу пролазника у Кнез Михаиловој улици носећи транспарент окачен око главе да „тражи посао“, из корена се променио после приче објављене у Блицу!
– Звали су ме из Немачке, Француске и Аустрије да радим у њиховим компанијама, веома сам срећан због тога – прича Радојичић за Блиц.
Али, како каже, баш данас је кренуо на разговор за посао у једној београдској фирми, у нади да ће после дуго времена коначно успоставити сарадњу са неким предузећем у Србији.
Како каже, претходних дана телефон није престајао да звони. Звали су и нудили посао са свих страна.
– Звали су из иностранства, али је било мноштво понуда и из целе Србије.
Милан каже да гледа „где ће се најбоље уклопити“, па ће онда одлучити да ли ће живот и каријеру наставити у иностранству.
– Ја бих највише волео да одем у Швајцарску, али од ових понуда што тренутно имам изабрао бих Немачку – прича Радојичић.
Милан Радојичић је иначе дипломирао на Грађевинском факултету у Нишу и својим послом бавио се од 1982. године ван Србије, све док фирма у којој је радио није отишла у стечај. Од тада посла за њега није било и константно је наилазио на одбијање послодаваца.
– Хвала свим људима који су ме разумели и подржали. Срећан сам јер ми се живот из корена променио. Надам се да ћу се што пре запослити – закључује задовољно Милан.
Ево шта га је натерало да изађе на улице
Остао сам без посла пре седам година, потрошио сам и последњи динар уштеђевине и ништа друго ми није преостало него да изађем на београдске улице са оваквим огласом, каже Милан Радојичић.
Радојичић је скренуо пажњу пролазника у Кнез Михаиловој улици и многе од њих натерао да се замисле носећи транспарент са огласом да, као дипломирани грађевински инжењер, пројектант са лиценцом, тражи посао. Фотографија на којој попут „човека – сендвича“ држи оглас у најпрометнијој београдској улици муњевито се проширила друштвеним мрежама.
– Власт ми никада није дозволила да се својим послом бавим у родној земљи. Зато сам отишао у Републику Српску и тамо сам радио све до 2012. године. Од тад покушавам овде да се запослим – каже за Блиц Радојичић.
Где год да се јавио, прича он, наишао је на затворена врата. Како каже, пријављивао се у 100 предузећа, али позитивног одговора није било.
– Не жели ме нико зато што не трпим неправду, и никада нисам ћутао када бих видео да се нешто гради на непрописан или неадекватан начин – објашњава Радојичић.
Тренутно живи у Лесковцу, без породице је, а пошто није запослен принуђен је на то да се издржава од привремених послова.
– Помаже ми црква, с времена на време радим ситније послове тамо и тако зарађујем – прича инжењер.
Он је изричит у томе да изласком на улице не тражи посао од власти.
– Само тражим истину, да се види како стоје ствари – закључује Радојичић.
М. Петровић, Блиц