Градоначелник Тузле за Радио слободна Европа: Краљ Твртко није био ни Србин ни Бошњак ни Хрват

Јасмин Имамовић, градоначелник Тузле, пре неколико дана објавио је нови роман, односно „историјску хронику“ о првом босанском краљу, Твртку I Котроманићу. Током свог истраживања, дошао је до занимљивих података о краљу Твртку, а посебну пажњу у књизи посветио је Твртковим циљевима о уједињењу и зближавању људи, који су били на зараћеним странама, пише Радио слободна Европа.

Књижевник и политичар, Јасмин Имамовић, у интервјуу за Радио Слободна Европа каже како први босански краљ „није био ни Бошњак, ни Србин, ни Хрват, а био је, и Хрват, и Србин, и Бошњак, можда највећи историчар славенског југа“.

РСЕ: Са историјског аспекта, колико је важна књига, коју сте написали о краљу Твртку, првом босанском краљу?

Имамовић: Одлучујуће је важна. Најважнија истојиска личност, у вишевековном континуитету државности Босне и Херцеговине, јесте отац њене суверености, први босански краљ, Твртко I Котроманић. Сматрам да га треба више бити, тог оснивача суверености, првог босанског краља, у нашој манифестационој култури, у нашој споменичкој култури. У свакој земљи постоје споменици, филмови, књиге о оснивачима тих држава или о најистакнутијим владарима тих држава. Ово је хроника о првом босанском краљу. Добро је да и ми имамо нашег владара, који је симбол наших заједничких корена. Имамо заједнички корен и заједничко стабло. Ми смо гране.

РСЕ: Што Вас је мотивисало да напишете овакву хронику?

Имамовић: Мотивисало ме то што људи не знају довољно чињенице. Нисам се определио за обични роман, него за роман хронику. Људи веома мало познају Твртков период, златно доба средњовековне Босне, када је данашња Босна и Херцеговина била на врхунцу своје моћи. Због тога сам се определио за роман хронику, како бих могао да наведем што више цитата, што више чињеница, што више истинитих личности и истинитих догађаја, на најпрецизнији могући начин, а да то не буде читаоцу досадно читати.

РСЕ: Док сте истраживали, што сте уочили? Какав је краљ Твртко био, као владар и као човек?

Имамовић: Уочио сам, у том времену, да је његова биографија много напета. Његова сува биографија је трилер. Са 15 година је постао бан. Одмах је био потцењен, одмах је био у врло тешкој ситуацији. Али он успева. Он то користи да се ове суседне, словенске земље, наслоне на Босну, која је тада била најјача, економски и војно. То је била његова снага.

Из босанске династије Котроманића, из Сребреника, је био потомак по оцу. По мајци је био из хрватске династије Шубић из Клиса. По баки Јелисавети је био из српске династије Немањића. Није он био ни Бошњак, ни Србин, ни Хрват, а био је, и Хрват, и Србин, и Бошњак, можда највећи историчар славенског југа. Што није пошло за руком, ни краљу Звонимиру, ни цару и краљу Душану, успело је Твртку, да уједини словенски југ под окриљем Босне. Он је успео да уједини и Србију и Хрватску и Далмацију под окриљем Босне.

РСЕ: Током промоције књиге, нагласили сте то стално потенцирање националног што, на пример, краљ Твртко никада није радио. Појам нације се први пут спомиње тек у XIX веку.

Имамовић: Наш већи проблем је незнање. Један је проблем што неко хоће да слаже, из ко зна каквих разлога, рецимо из тренутно дневнополитичких разлога. Други је проблем незнање. Људи не знају, не проверавају. Имали смо ми можда недовољно заступљене те истине у школским програмима. Стално се говори да је бивши систем крив. Бившег система нема већ 25 година. Што се сада то не стави у програм?

Људи су осуђени, да би сазнали истину, на читање мноштва књига јер тога немају у школском уџбенику. У списак литературе сам ставио 23 књиге. Неке од тих књига су зборници радова, где имате по 30 аутора у једној књизи. Не треба свако да рони по тој читавој литератури. Требало би то да буде у уџбеницима, да што више људи сазна те неспорне чињенице.

РСЕ: Да ли је један од кључних проблема за то незнање, које спомињете, управо то што нема у уџбеницима, па ни у библиотекама, довољно књига о босанској историји, односно историји словенских народа?

Имамовић: Питајте људе о свим владарима словенског југа. Сада анкетирајте људе у Босни и Херцеговини. Питајте о свим владарима славенског југа. Можете их питати за Твртка, у Хрватској их питајте за краља Томислава или краља Звонимира, у Србији за цара Душана. Упоредо их питајте о Артуру, енглеском краљу. Због свих тих играних филмова, сви ће знати о Артуру, а мало ће их знати о Твртку. Артур није постојао, он је плод маште, а Твртко је постојао. То нема логике. Многи бирају неке поражене владаре, а не знамо, или врло мало знамо о владару за чије време је Босна била на врхунцу.

То је мени исто ако пишете историју фудбала Босне и Херцеговина, а из ње испустите Ивицу Осима, Сафета Сушића или Џеку и Пијанића, а оставите неке осредње играче, који нису оставили трага, нису били светска класа. Твртко је био европска класа. Победио је највећег европског владара у бици под Сребреником, 1363. године.

РСЕ: Тузла је краљу Твртку подигла споменик јер је био највећи владар словенског југа.

Имамовић: Сматрао сам да он треба да има споменик. Грађани су се са мном сложили и ми га имамо од 2012. године. Овај роман је још један споменик или образложење за овај споменик. Све више је колега који спомињу да би и они подигли споменик Твртку. Он је заиста особа која повезује, није особа која раздваја. Нама недостаје личности и дела који спајају. Људи су жељни везивања. Зло им је од раздвајања.

РСЕ: Све ово што сте рекли, веже се и за Ваше претходне романе. Везани су за историју, али посебно за љубав. У Вашим делима, много се говори управо о људима и особама који су се везивали једни за друге.

Имамовић: Овај свет није настао да би био смак света. Него он настаје и нестаје и тако вечито траје. Овога трена имате милијарду, безброј смрти, биљака, животиња и људи, али имате већи број рађања људи, животиња и биљака, из макро света и микро света. Живи свет нестаје и настаје у свакоме тренутку и тако вечито траје.

Основни потицај настанка света је љубав. Не би било људи на планети, да нема љубави. Ми смо настали из љубави наших родитеља, не би нас било да није љубави. Природно стање за човека је стање љубави. Ако је човек на путу љубави, он ће бити срећан, љубави генерално, љубави према човечанству, према природи, према свакоме дану и свакоме тренутку. Мржња је неприродно стање. Човек, ако се на некога наљути, он га краткорочно мрзи, па не може заспати. Мржња је штетно стање и неприродно стање за човека. Љубав је природно стање за човека јер је човјек настао из љубави.

Требало би поштовати јединство и различитости. Овај свет је, од атома до космоса, сачињен од различитости, живи свет, неживи свет, макро свет, микро свет. То је безброј различитости. Ако међу разликама влада дисхармонија, никоме није добро. Ако међу разликама влада хармонија, онда је свима добро. Сам човек је јединство различитости. Похвала различитостима, али и јединству, које мора постојати ради хармонизације у позадини свега.

Маја Николић, РСЕ