Деца су, каже наставница, незаинтересована да уопште прате наставу. Наши ђаци показали су на пробном тесту из мале матуре мрачну истину о генерацији рођеној у новом миленијуму.
Они засигурно нису мање интелигентни од својих претходника, можда ће „покидати“ тест из математике, али показало се да појма немају куда тече Дунав, а куда Сава и да са једном одраслом особом готово да не могу да комуницирају јер не знају неке најосновније речи српског језика!
Пошто нас је изјава једног осмака шокирала када је рекао да многи од њих не знају шта значи реч „целовито“, као и једног који не зна да ли поред Бајине Баште тече Тиса или Дрина, многи се се јавили у коментарима и покушали да одгонетну узроке ове неславне појаве. За неке криви су наставници, за неке систем, а за неке и сами ђаци, па и родитељи. Један од коментара оставила је управо наставница и открила још две срамоте које је видела док је дежурала на тесту: Уместо имена краља Александра Карађорђевића неко је поред његове слике написао: Наполеон. На њено питање да ли зна неког америчког председника, мали матурант је узвратио питањем: „Којег? Има их више?“.
Али, оно што највише боли јесте чињеница да су деца била заинтересованија за школу када су наставници имали тек понеку књигу, белу креду и зелену таблу.- Што се тзв. „кривице“ наставника тиче, то могу да причају само они који у учионицу нису ушли као предавачи. Увек позовем родитеље да присуствују часу-видеће, научиће нешто и они. Ретко ко дође. Тешко је признати себи да део кривице сноси и само дете, а и родитељ.
Такође, веома је мало деце која знају зашто долазе у школу, а о заинтересованости да и не говорим. Буквално – ништа их не занима, шта год и на који год начин да им се презентује. Имам 27 година стажа, моји ученици су вишеструки прваци Србије у енглеском језику (одавно већ не желе ни да се такмиче), имам одличне услове у школи, електронску таблу, интерактивне ДВД-е, користим Интернет, рачунарске програме, шаљем вежбе путем посебне платформе ученицима да вежбају, … трудим се. У промилима ми се труд и посвећеност враћа кроз заинтересованост ученика, тако да се већ питам – чему све то што покушавам да урадим? – запитала се наставница.
Не путујемо, не знамо где је Шабац
Директор једне школе упитао је ђаке како је могуће да не знају која река протиче кроз Шабац. А они су му одговорили: „Зато што не путујемо“. Изгледа да не само да не путују, него никада нису чули ни ону народну „У Шапцу крај Саве“.
Речник никад сиромашнији
Да је речник дефинитивно проблематичан и да мали матуранти морају да прелистају Речник српског језика и Речних страних речи и израза показује и случај девојчице из једне београдске школе која се начудила речи „дискретно“.- Баш смо сада причали да су сви погрешно урадили задатак у коме је требало да се напише дефиниција речи дискретан, нисмо знали – казала је једна девојчица за београдске медије. Ни изрази, они за које смо сви мислили да су општепознати, типа да „црна смрт“ значи ширење куге, младима очигледно нису баш тако блиски. Тако су многи заокруживали одговор да „црна смрт“ значи „убијање робова“.
М. Бељан, Телеграф
Kako da znaju za „U Šapcu kraj Save“, kad je za njih narodna muzika seljana, kad je danas u trendu znati razne bube i braću, sisate pevaljke i ostale kvazipevače. Kako da im rečnik bude bogat, kad sjedino čitaju sms, vajber i mesendžer. A da ne pričamo o tome kako ih roditelji zapostavljaju od malih nogu, uvale deci telefone, tablete da bi bili mirni, da bio oni mirno lajkovali slike, komentarisali. Nama su babe i dede pričali/čitali bajke i priče. Danas su oni nepoželjni u vaspitanju dece.