Необично палеомагнетно истраживање које су спровели израелски научници изнедрило је специфично запажање које може помоћи археолозима широм света. Два и по миленијума од пада Јерусалима, у његовим рушевинама налазе се и даље важни подаци о Земљином магнетном пољу.
Између 589-586. године пре нове ере, вавилонски краљ Набукодоносор Други покорио је Јерусалим ушавши у град и срушивши га до темеља, чиме је лишио будуће историчаре непроцењивих информација о Краљевству Јудеје.
Тим археолога Института за археологију Универзитета у Тел Авиву, Института за науке о Земљи на хебрејском Универзитету у Јерусалиму и Израелске управе за старине завршио је необичну студију усредсређену на утврђивање стања магнетног поља Земље на дан када су Јерусалим освојили Вавилонци 586. године пре нове ере.
Студија, недавно објављена у стручном часопису Плус ван, истражује трагове са ископине на којој се налазе намагнетисане рушевине попут цигле и кровних плочица, пећи и комада керамике, који садрже информације о преовлађујућем магнетном пољу у време када су уништени.
Предмети откривени на месту велике двоспратне зграде пронађене у Националном парку Град Давид, загревани су док је Јерусалим горео до температуре од преко 500 степени Целзијусових, што је омогућило да се магнетизација догоди.
Воав Вакнин, коаутор и докторант на Одељењу за археологију и древне блискоисточне цивилизације, објаснио је тај поступак у видеу који је објавио, рекавши да су научници открили магнетно поље проучавањем пода јавне зграде пронађене на локалитету.
„Будући да нађени под садржи магнетне минерале, сви они су се тада поравнали са магнетним пољем земље након што је под загреван на веома високим температурама. Захваљујући истраживањима које смо радили у палеомагнетној лабораторији на хебрејском универзитету, могли смо да реконструишемо магнетно поље земље какво је било у одређено време у прошлости“, рекао је Вакнин.
Доктор Јифтах Шалев из Израелске управе за антиквитете, још један од коаутора студије, нагласио је да археолошки догађај ватреног уништења древног Јерусалима „врло јасно одјекује у библијском тексту“.
„У тексту је описано: ’Спалио је све куће у Јерусалиму и све знаменитости спалио је у ватри. Дакле, ово што имамо овде је једна од ових великих кућа, јавних кућа у Јерусалиму, које су спаљене током уништење Јерусалима 9. августа 586. године пре нове ере“, објаснио је он, поменувши остатке зграде на локалитету.
Поред тога што је ово јединствена прилика да историчари и геолози науче нешто о превладавајућим геомагнетним реалијама из времена великих древних цивилизација, студија се може показати корисном и за друге археологе, јер је успешно реконструисала магнетно поље 586. године пре нове ере. Стога се палеомагнетне анализе сличних рушевина из других области могу упоредити.
Оно што је такође важно, студија може научницима понудити важне трагове о померању Земљиног магнетног поља током миленијума.
Опсада и пад Јерусалима од стране вавилонског краља Набуходонозора Другог догодили су се након што се вазални краљ Јуде Зедекија побунио против њега. Бес Набукодоносора Другог био је толико велики да је скоро цео град Старог Јерусалима био потпуно уништен, непознати број Јевреја је убијен и расељен, а преко 4.000 других прогнано у Вавилон.
Спутњик