Паја из Тополе у шуми нашао рђаву „опел олимпију“ из 1938, па од ње направио чудо вредно 30.000 евра

– Прву „опел олимпију“ сам узео у Пласковцу, била је до пола затрпана у ђубрету, цео дан смо риљали и откопавали да дођемо до ње – каже Драган Спасић звани Паја.

Зуб времена одавно је нагризао многобројне аутомобиле који су обележили нашу прошлост. Склоњени у страну и препуштени времену одавно већ не крстаре друмовима, а многи се ових лепотана сећају једино из култних филмова. Ипак, у варошици подно Опленца, „опел адам олимпија“ добија нов живот и једино овде можете видети оца са два сина како од старог аутомобила прави нови.

– Где год сам налазио стари аутомобил ја сам га довозио кући и рестаурирао, није ми било тешко да одем на други крај Србије само да спасим наше национално благо. Прву „опел олимпију“ сам узео у Пласковцу, била је до пола затрпана у ђубрету, цео дан смо риљали и откопавали да дођемо до ње. Другу сам извукао из шуме, била је обрасла дрвећем и растињем, две године сам секао дрва да бих дошао до аута, једва смо искрчили, али ништа ми није било тешко. То је страст, љубав, нисам жалио новац да платим и да је довезем кући, а онда следе године рада и сређивања како бих јој вратио аутентичан изглед – прича за РИНУ Драган Спасић – Паја (55) из Тополе.

„Опел адам олимпија“ коју тренутно рестауирира је 1938. годиште, последњи пут је регистрована 1976. године.

– Њен власник је имао жељу да је репарира међутим, није имао новца за то. Када сам је растурио изненадило ме је колико је унутра била у добром стању, после толико година. Мотор одличан, све има аутентично, ништа на њему није преправљано. Често прођу године док ауто средим, без оригиналног шрафа нећу да га наместим и зато тај посао траје годинама, јер желим да буде као што је било некада. Сваки динар се улаже у ово и јако је скуп хоби, али кад се воли онда се не гледа рачуница. Највише волим „опел олимпију“ и за седам година колико се бавим овим послом добро сам изучио сваки њен део – каже Спасић.

Овако сређен аутомобил може се регистровати по тзв. хистори моделу, а купци су најчешће богатија клијентела. Паја је до сада од овог хобија имао берићет, ипак, како каже жали што су аутомобили из Србије углавном завршили у иностранству.

Цена оваквог аутомобила може достићи чак 30.000 евра.

– Имао сам много понуда да продам, човек из Минхена је долазио и давао ми 5.000 евра овде у дворишту али нисам продао. Зарадио јесам, али ни то није лепо, јер би можда та возила остала у Србији, ружно је што одлазе од нас. До сада сам много возила купио и препродао јер нисам имао новца да их рестауирам, а коме год сам продао аутомобил истерао га је из Србије – прича Спасић.

Нудили су му да вози вински пут, туризам туре, чак је имао понуду да вози у серији „Сенке над Балканом“, али није му то, каже, био циљ.

– Мени је од кад сам био дете била страст глума, глумио сам кроз школу и сада имамо групу и наступамо. Ипак сам ја дете отписаних, у сећању су ми министар Јовић и Лула и баш овај ауто Тихи и Прле возе. Кад завршим ову „олимпију“ жеља ми је да је извезем и да се сликам на Опленцу пред црквом – рекао је рестауратор из Тополе.

Иначе, „опел олимпија“ је била направљена као национално возило у Немачкој, за време рата њима је служило за превоз официра. У том периоду, многи аутомобили ове марке су довезени у Србију где су и остали као ратни трофеји.

Телеграф