Докторка хемије: Због отрова у ваздуху, у Београду ризик од добијања канцера

0

Истраживања атмосферских честица у урбаној зони Београда показала су да у ваздуху доминирају честице мање од 500 нанометара које филтери не могу да зауставе и у којима су најтоксичнији елементи као што су арсен, жива, ванадијум, уранијум, никл, изјавила је научна сарадница на београдском Институту за хемију и технологију Драгана Ђорђевић.

загађење
Фото: Н1

Она је за портал УГС „Независност“ рекла да резултати истраживања о загађењима из највећих српских термоелектрана указују да Термоелектрана „Никола Тесла“ годишње емитује око 30.000 тона прашине токсичног садржаја.

По њеној оцени, депоније пепела те термоелектране и оне у Костолцу „веома утичу на водотокове и угрожавају изворе водоснабдевања“.

„Истраживањима смо утврдили да је популација у Београду изложена ризику од канцера због концентрација арсена и хрома у ваздуху. За арсен знамо да долази из обреновачких термоелектрана, док хром може да се повеже са железаром у Смедереву“, навела је Ђорђевић и додала да претпоставља да је такво аерозагађење у целој Србији иако на терену није било мерења каква су рађена у Београду.

Декан Шумарског факултета Ратко Ристић истакао је да на проактивну политику заштите животне средине обавезују и међународне конвенције, али да је проблем што се у Србији не поштују ни домаћи прописи.

Он је подсетио на неколико „несхватљивих државних пројеката“, попут иницијативе да се на Авали, у заштићеној зони, направи ски-стаза, што би подразумевало да се посече значајан део висококвалитетне шуме која је била заштићена још у време „неписменог књаза Милоша“.

Као негативан пример навео је и план да се на београдској Ади Циганлији прошире постојећи голф терени на рачун шуме која је заштита савских обалских насипа и нагласио да би такав пројекат представљао „потпуно одсуство друштвене правде“ јер се на постојећим голф тереним површине 14 хектара у просеку дневно нађе максимално 150 људи док се на плажама Аде Циганлије на површини од 18 хектара скупи и 300.000 корисника дневно.

Он је рекао да озбиљну забринутост изазива намера да се на Кошутњаку изгради 340.000 квадрата стамбеног простора јер би сеча дрвећа и уградња огромних количина бетона и асфалта „озбиљно угрозила благотоворан климатски утицај Кошутњака на главни град“.

Фонет

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.