Док стопа бракова у Јапану опада, „самостална венчања” постала су све популарнија опција за неудате жене како би прославиле своју младост и независност.
Млада у венчаници шета јапанским вртом с бидермајером у руци док је прате професионални фотографи. У истом врту у Кјоту позира још једна млада, али у кимону. Лепе су и срећне и осим што су обе посебан дан обележиле у раскошном врту, заједнички им је још један избор – да се на вечну љубав заветују себи уместо партнеру. „Соло венчања” изузетно су популарна у Јапану, а овај феномен обрађен је и у једној од епизода популарне америчке серије „Секс и град”, у којој једна од глумица говори како је приморана да прославља љубавне заједнице других док нико не наздравља њеном избору да воли себе и посвети се задовољењу искључиво својих потреба. Оне које су се удале за себе обично кажу да желе да се ослоне искључиво на сопствену снагу. Неке које имају успешну каријеру као разлог наводе то што не могу да замисле да им живот сличи оном који имају њихове мајке и баке, које су много тога жртвовале зарад породице.
Наиме, статистике кажу да је проценат запослених жена у Јапану виши него икада раније, али да културолошке норме не посустају, што значи да се од супруга и мајки очекује да носе домаћинство, бригу о деци и помажу старијим члановима породице. Припаднице сологамије сматрају да жене које уз све ово имају и посао треба прогласити народним херојима, али да оне, признају, не желе да носе толики терет, који обично гуши посвећеност себи.
Због двоструких аршина (мишљења су да жене по венчању уместо мушкарца добијају „велику бебу”) оне бирају да се клоне брака и усредсреде на посао и себе.
„Када се удају, моје другарице морају да се одрекну личних потреба. Каријере им неретко страдају због обавеза које намеће живот у заједници и вођење домаћинства док мушкарци настављају да терају по своме”, преноси своје утиске о томе како изгледа брак Американка која је унајмила дводневне услуге агенције како би у Кјоту уприличила своје „соло венчање”.
Она сматра да жене бирају живот уз партнера јер се осећају рањиво када су саме. Али социолози који изучавају брак демантују такве ставове настале из, кажу, потребе за оправдањем сопственог избора. Они кажу да понајмање рањивог има у женама које успешно развијају неколико поља, укључујући посао и децу, што је случај и са онима које бирају да то не раде. С друге стране, кажу да је мали проценат оних које су одабрале да се не удају, већ брак одлажу и чекају прави тренутак и одговарајуће околности које се никада не наместе.
Који год да су узроци сологамије, овај тренд расте и кулминира у закључку жена да, када двоје људи имају потребу да узајамну љубав и посвећеност крунишу венчањем, онда и оне треба да ураде исто – да се заветују на посвећеност себи. До средине деведесетих тек једна од двадесет жена у Јапану није се удавала пре педесете године да би до 2015. године неудата била свака седма жена. Ове статистике потпомогле су настајању агенција које се искључиво баве самосталним венчањима. Ангажују их жене широм света које долазе у Јапан да обуку венчаницу, прошетају вртом и врате се кући са снимком церемоније и фото-албумом, а након вечери проведене у хотелу где им је уприличена свечана вечера. С агенцијама су се повезали и клубови који нуде вечери „сингл караока”, а цветају и ресторани уређени за оне, како жене тако и мушкарце, који желе да вечерају сами. Потом су почели да ничу и стамбени комплекси наменски грађени за особе које саме изнајмљују или купују стан.
Када је глас о организовању посебног дана за младу без младожење почео да се шири планетом, Њујорк тајмс је направио репортажу о девојци у традиционалној јапанској ношњи на соло венчању. Церемонији је присуствовала њена најбоља другарица, иначе мајка двоје деце која је у браку десетак година. Она је тада рекла да њих две веже то што су исте и што се одлично разумеју. Обе су срећне јер раде оно што желе у животу. Она ужива у сваком тренутку који може да проведе са својом породицом, док њена другарица ужива у цртању карикатура.
„Волим свог мужа и децу и желим да имам довољно слободе да с њима уживам”, рекла је Кајоко, док је млада Каори рекла: „Волим свој посао и слободу коју имам да му се посветим.” И то би, ваљда, требало да буде есенција живота, у било којој форми – сингл или брачној заједници.
Напослетку, сологамија не значи да оне које су се удале за себе морају да остану саме. То је, кажу, обавеза да будете верни себи и останете свесни личних потреба јер постоје користи од самопосвећености, пре свега кроз потврђивање сопствених вредности што, тврде, води до срећнијег и испуњенијег живота.
Љ.Вујић, Политика
