Откривамо зашто је велика нервоза у Хрватској: Докази о „Петровачкој цести“ показују језиву истину

0

– Хрватска губи случај Петровачка цеста на правном терену, а губи далеко више зато што покушава да га пребаци на терен политике. Овај случај пробудио је фрустрације и нервозу у Хрватској зато што доказује геноцидне намере операције Олуја. Оптужени не могу да се бране, Хрватска их држи као таоце, али не искључујем могућност да неко и проговори.

петровачка цеста
Фото: АП

Овако за Спутњик оптужницу која је у Хрватској изазвала бес, али и панику, коментарише адвокат Александар Цвејић, који је до танчина упознат са предметом и додаје:

„Циљ гађања избегличке колоне био је да се унесе додатна доза страха терором. Ово је директан терор над цивилима. Свесно и намерно гађани су цивилни циљеви да се ти људи дестимулишу да икада више помисле да се у Хрватску врате, чиме је довршен план из времена НДХ, трећину покатоличити, трећину побити, трећину протерати“.

Докази све говоре

Цвејић каже да ће се пред претресним већем наћи резултати озбиљног вештачења који доказују зашто су оптужена управо четворица људи који су командовали овим делом операције у којој је, на два места, убијено тринаесторо људи, међу којима и деца и једна трудница. Докази, каже, објашњавају ко је одговоран и какву је злочиначку намеру имао.

„У оптужници нема пилота, али има оних који су пре свега знали на какав их задатак шаљу, знали су где их шаљу и са којим наоружањем. Битно је знати да су мигови 21 у та два дана били наоружани, не противоклопним средствима, но ракетама намењеним за уништење живе силе, филованим хиљадама ситних гелера, који су намењени искључиво за уништавање живе силе. Ови који се јављају у име хрватске државе тврде да су гађали војне циљеве. Нема ни једног војног средства оштећеног, нити га је тамо било“, истиче Цвејић.

петровачка цеста
Фото: Тања Валич, Танјуг

Жртве искључиво цивили

Он додаје да није рањен нико војно способан, да су убијена и обогаљена деца и старије особе, а све и да је било војног циља, сваки од пилота дужан је да се уздржи од гађања војних циљева који су окружени цивилима који беже.

Наш саговорник додаје да оптужница открива и да колона свакако није била у борбеном дејству и да се удаљавала од Хрватске, те да је та чињеница такође важна, све и да су у колони били тенкови, удаљавали су се од Хрватске.

петровачка цеста
Избеглице напуштају Хрватску 1995. године / Фото: Драган Миловановић, АФП

Спроведен геноцидни циљ

„Овим убијањем спроведена је директива врховног команданта, тада председника Туђмана, са чувеног Бријунског састанка, где је он рекао да се прво Србима обећа миран живот, а у ствари им се отварају коридори да иду и циљ је – да Срби нестану. Не постоји реченица која боље може да објасни појам геноцида од те. Зато је јасно због чега сад оволика фрустрација и нервоза у Хрватској. Геноцидна намера је у тој Туђмановој реченици, а она је практично наредба свима испод њега“.

Упитан како мисли да ће се оптужени за убиства цивила бранити, ако се уопште буду бранили, Цвејић каже;

„Постоје одређене индиције да је неки од ове четворице чак спреман да дође у Србију, да се одазове суду. За сада су то само индиције, па не бих даље спекулисао, али најпаметнији међу њима би то и урадио. Други ће практично бити осуђени само на кретање по територији Хрватске и то не само они, но још један број који може да буде захваћен проширењем или новом оптужницом“.

Цвејић не искључује могућност да се и Тужилаштво Босне и Херцеговине укључи у овај случај, с обзиром да су хрватски авиони ушли у ваздушни простор те државе и убили цивиле на њеној територији. Упитан зашто се то до сада није десило, каже да Сарајево има исти проблем који је до сада имао Београд.

„Босанско тужилаштво је покушало да у више наврата од Хрватске добије доказе, папире, да их на неки начин укључи у процесуирање ратних злочина – наилазили су на зид. Хрватска држава се понаша као суверени владар бившег простора у овом делу, проглашавајући себе за жртву, што им добро успева, бар код сопственог становништва. Злоупотребљавају свој положај у ЕУ, за притиске на државе које сматрају нижим“, каже Цвејић.

Тужба касни, али борба тек почиње

Саговорник Спутњика каже да тужба касни 27 година зато што у Србији није било политичке воље да се убице гоне, него је, каже, и код нас беспоговорно прихваћен наратив о чистоти Олује који Хрватска гура.

Он тврди да се и највиши државни врх претходне власти свесно, утицајем мешао у поступке, тражио да се не процесуирају или ослобађају Хрвати који су се затекли на нашем суду, у шта се, додаје, лично уверио радећи на случају Овчара. Овоме, каже, треба додати утицај разних служби, пре свега хрватских, на део нашег правосуђа.

„Политика у Србији сада нема ни жеље, ни намере да се меша у ове поступке, видимо овакве оптужнице и видећемо их још. Политика Хрватске је заташкати злочине и сакрити извршиоце, а гонити по Србији све што јесте и није криво и само што више, држати наратив, ми смо се бранили, жртва не може да направи кривично дело, што је изразито глупа теза, али она се сервира и до сада је пролазила. Сад тога више нема. Ницаће нови предмети, Хрватска сада улази у једну спиралу коју не може да заустави“, закључује Цвејић.

Он на крају разговора за Спутњик подсећа да је још много злочина једнаке тежине за које нико није одговарао, као што су убиство породице Зец у Загребу, убиство цивила у Груборима, злочин на Коранском мосту. За сва злодела починиоци и наредбодавци су познати.

Сенка Милош, Спутњик

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.