Сабрана дела „српског Хемингвеја“: Станислав Краков – Заборављени геније националне културе и велики патриота

Издавачка кућа Службени гласник представила је данас, у оквиру 65. Међународног сајма књига у Београду, избор дела Станислава Кракова, која представљају целовит приказ стваралаштва овог међуратног српског књижевника.

станислав краков

На једном месту су, како је навео издавач, сакупљена сва приповедачка лица Кракова: као писца, ратника и ратног уредника, путописца, полемичара, новинара, историчара српске традиције.

Један од приређивача ове књижевне колекције Гојко Тешић истакао је на промоцији да је објављивање дела Станислава Кракова издавачки догађај у Србији, с обзиром на то да је реч о изузетној стваралачкој личности и интелектуалцу који је дуго био проскрибован и скрајнут из модерне српске књижевности због својих десничарских политичких погледа.

„Станислав Краков је имао изузетну судбину, романескну, филмску. Био је учесник Балканских ратова, Првог светског рата, а у Другом светском рату је био један од значајних сарадника Милана Недића и провео је у емиграцији остатак живота“, рекао је Тешић.

Колекцију чине кратки роман о Првом светском рату „Крила“, роман „Кроз буру“, збирку „Црвени Пјеро и друге прозе“, путописна дела „Кроз земљу наших краљева и царева“, „Чар Синтре“, „Стваралаштво о Великом рату“, „Репортаже из авијације“, „Живот човека на Балкану“, књигу портрета националних јунака у Балканским ратовима „Пламен четништва“, као и зборник „Наши савременици о Кракову“.

„Тумачење Кракова у контексту савремене српске књижевности има за циљ да се разбије идеолошки мрак када је реч о овом аутору и мислим да то улива наду да нам предстоји знатно светлије доба, у којем смо свесни да људи ове или оне идеолошке оријентације чине незаобилазан део корпуса српске књижевности“, нагласио је Гојко Тешић.

Он је додао да је иза Станислава Кракова остало још двадесет неистражених кутија с писаним материјалом, те да се нада да ће то бити обрађено и представљено јавности у неком новом књижевном колу.

станислав краков
Фото: Хронограф

Они који тек сада откривају личност Станислава Кракова вероватно се питају:

„Како онда, човече, не знамо за њега?!“

Станислав Краков је имао једну велику (не)срећу да му је ујак Милан Недић. Током Другог светског рата Краков је подржао свог ујака, тада генерала Милана Недића. Био је уредник Недићевских новина „Ново време“ (1943-1944), „Обнова“ и „Записи“. У Аустрију је отишао септембра 1944. и после рата живео углавном у Паризу. У Југославији је због горе наведеног осуђен због колаборације током рата и сва његова дела била су забрањена.

Станислав Краков умро је 15. децембра 1968. године у Женеви где се налазио на лечењу.

До данас Краков није добио заслужено место у српском друштву и нажалост може се рећи да живи наслов своје можда најбоље књиге Живот човека на Балкану – слављен, оспораван, забрањиван и на крају заборављен.

Забрањиван од оних који су били много лошији писци, али су на нашу жалост писали много важније ствари. Они су били ти победници који су писали своју „историју“ у којој није било места за Кракова и њему сличне.

Данас када се историја поново осветљава и не чини се истом као што је изгледала пре седам деценија видимо да смо само ми жртве забране и заборава тог генијалног „човека са Балкана“.

Нек му је вечна слава и хвала!

станислав краков

Прозна дела српских научника

На данашњој промоцији представљена је и едиција Прозна дела српских научника која на једном месту приказује снагу талента и посвећеност наших великих предака.

Девет аутора, попут Михајла Пупина, Михаила Петровића Аласа, Милутина Миланковића, којима су посвећени појединачни томови нису били само велики научници у својим областима, него су остали упамћени и као ренесансне личности, у којима се често спајало и по неколико различитих интересовања – љубав према науци, али и хуманизам, иновативност, доброчинство.

„Ова едиција представља јединствену прилику да српска јавност сазна како су наши велики умови доживљавали књижевност и на који начин су изражавали своје уметничке склоности“, истакла је на промоцији директорка Службеног гласника Јелена Триван.

Едиција садржи позната дела попут књига „Са пашњака до научењака“ Михајла Пупина, „Кроз васиону и векове“ Милутина Миланковића, „Сулејман и Рокселана“ Радована Самарџића, до мање знаних, попут „Романа јегуље“ Михајла Петровића Аласа и „Калуђера и хајдука“ Стојана Новаковића.

Валентина Булатовић, Спутњик / М. Богојевић, Недељник

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.