СЕНЗАЦИОНАЛАН ПРОНАЛАЗАК АРХЕОЛОГА НА КОПАОНИКУ: Откриће из античког периода у Метођу сведочи о древном рударењу на овој планини (ФОТО)

Археолози Завода за заштиту споменика културе у Краљеву пронашли су античко рударско окно на локалитету Метође на Копаонику, сазнају Новости.

Метође
Фото: ЗЗСК

Археолошко налазиште, са остацима старих рударских и металуршких активности, до сада није било познато у стручној литератури, нити је археолошки икада истраживано. Осим тога, стручњаци су дошли и до првог археолошки откривеног пралишта руде у Србији, са комплетно очуваном дрвеном конструкцијом!

Сам локалитет налази се на територији општине Брус, у оквиру резервата Метође, које ужива први степен заштите природе и под заштитом је државе. Делом је на постојећој планинарској стази, која води до светилишта (цркве) у стени поред познате копаоничке атракције – гејзира.

– У окну се јасно разазнаје како је пре много векова рудар пратио рудну жицу и вадио руду – открива за Новости археолог др Марија Марић, руководилац истраживања. – Вађењем руде формиран је скоро вертикални ходник дужине око десет метара, који је узак колико је довољно да у лежећем ставу пролази човек. Пратећи рудну жицу, пунио је вероватно кожну врећу, коју су други извлачили на површину и пребирали стену са минералима.

Недалеко одатле, на самој стази, пронађено је и пралиште руде у виду дрвених талпи које чине платформу на садашњем путу. На тој платформи се прала руда тако што је одвајан рукавац од оближњег потока и вода навођена на пралиште где је руда одвајана и припремана за топљење.

– Ово је прво археолошки откривено пралиште руде у нашој земљи са очуваном целокупном конструкцијом – каже нам др Марић. – Изнад пралишта налазила се пећ за топљење руде, нажалост, девастирана пионирским геолошким истраживањима које је предузимала наша држава почетком 20. века. Тада је на месту некадашње топионице постављена мала платформа за бушилицу, која је уништила саму пећ, али смо њене трагове односно делове разбијене калоте, као и већу количину шљаке, пронашли у слоју.

метође
др Марија Марић / Фото: ЗЗСК

Посебно је, како сазнајемо, интересантан налаз гвозденог врха меха, који је служио за распиривање ватре и постизање високих температура потребних за топљење руда гвожђа и бакра. На основу манира рударења и степена металуршке технологије стручњаци претпостављају да је реч о античком периоду. До прецизније информације о томе из ког је периода локалитет, извесно ће се доћи у наставку тек започетих истраживања.

Прва кампања, коју је финансирало Министарство културе Србије уз техничку подршку Јавног предузећа „Национални парк Копаоник“, имала је за циљ прикупљање археолошких података како би се успоставила формално-правна заштита и локалитет прогласио за културно добро.

– Истраживањем рудног окна пронађени су узорци стене са минералима малахита, борнита, халкопирита и азурита – што је руда бакра, као и пирит, минерал руде гвожђа – наглашава саговорница Новости. – То су жице које је антички рудар пратио у овом руднику. Археолошки је потврђен процес од вађења руде, преко прања и класификације до топљења, што даје изузетан потенцијал у туристичке и едукативне сврхе, јер између осталог, сведочи о историји свакодневног живота, економије, геологије, рударства, технологије.

Феномен рударства на Копаонику показао се атрактивним за туристе. У организацији ЈП „Национални парк Копаоник“, на пролеће ће бити постављене информативне табле и уређен приступ новооткривеном окну. Уколико буде елемената за конзервацију металуршке пећи, она ће бити презентована на лицу места.

– И током истраживања туристи, који су пешачили до светилишта, у стени на Метођу, радо су остајали да посматрају наш рад, тако да се локалитет, већ на неки начин, уврстио у једну од планинских атракција – каже др Марија Марић. – Будући да на Копаонику постоји велики број рударских и металуршких пунктова, циљ нам је да у наредним годинама истражимо и презентујемо одређене локалитете и Копаоник ставимо на карту геокултурног наслеђа као рударски парк у оквиру националног парка.

метође
Фото: ЗЗСК

Наслеђе Сребрне планине

Копаоник, чији је стари назив Сребрна планина, осим природних лепота обилује и културним наслеђем које је у великом делу остало скривено због недовољне истражености. Заљубљеницима Копаоника, међутим, ипак је добро познат локалитет Небеске столице са ранохришћанском базиликом из 6. века и војним објектом из 3 – 4. века, који се налази на самом врху планине, окружен старим и новијим рударским радовима.

Чувени подни мозаик са ранохришћанским мотивима, откривен у цркви на Небеским столицама, данас се чува у сталној поставци Народног музеја у Крушевцу.

Рударење још од праисторије

Рударство на Копаонику може се пратити још од неолита, узимајући у обзир резултате истраживања на Плочнику код Прокупља који су померили научна сазнања о винчанској култури и раној металургији бакра.

– Права експанзија долази за време Римског царства, када се после успостављања провинције Горње Мезије организују рударски домени као законски уређени дистрикти са успостављеном строгом контролом процеса експлоатације, прераде и транспорта руде – објашњава др Марија Марић. – Планина Копаоник тада улази у састав Ибарског домена у оквиру дарданског рудног рејона. Приходи са ових рудишта су се сливали директно у царску касу у Риму. Дардански метал је транспортован воденим путевима широм Римског царства, о чему сведоче налази два оловна слитка (врста транспортне полуге метала) са ознаком копаоничких рудишта. Један је пронађен у Приморској Цезареји у Израелу, а други у реци Тибар недалеко од некадашњег пристаништа Рипа Гранде у Риму.

метође
Фото: ЗЗСК

Стручни тим

У стручном тиму који истражује рударство на Копаонику и локалитет Метође, а предводи га др Марија Марић су и археолог доцент др Зорица Кузмановић, из Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду, Александар Матовић, архитектонски техничар Завода у Краљеву, као и стручни консултанти: Александра Здравковић, рударски инжењер и Тијана Момчиловић, палеонтолог.

С. Бабовић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.