Њен живот је био испуњен активностима за које тврди да су рецепт за дуговечност.
Бранка Веселиновић преминула је у 105. години. Она је свој живот посветила позоришту и филму, а после смрти америчке глумице Марше Хант, Бранка је постала најстарија глумица на свету, са каријером дугом 84 године. Њен рад свих ових година пропраћен је са више од 100 представа, 50 и више улога у филмовима и серијама, али и многобројним признањима за своју посвећеност глуми и хуманитарном раду.
Увек насмејана, ведра и пуна сећања која не бледе, Бранка је радо причала анегдоте из свог приватног, пословног и љубавног живота из брака са Млађом Веселиновићем, њеним другим супругом. Са њим се упознала на проби представе „Рибарске свађе“, а брак дуг 64 године био је прожет срећом, милосрђем и хуманитарним радом којим су се бавили у склопу сопственог фонда и помагали деци са посебним потребама. У браку нису изродили децу, нити су желели да их усвоје, али су се зато одлучили да бескрајну љубав дарују деци без родитељског старања. То је Бранки донело почаст да постане УНИЦЕФ-ова амбасадорка.
Тајна дуговечности
Иако је зашла у дубоку старост, Бранка је 2019. изјавила како и даље обилази домове за незбринуту децу, за стара лица и инвалиде, где рецитује и изводи монологе. Била је захвална што свој живот и даље може посветити хуманим циљевима. Писала је песме, сликала и изводила луткарске представе луткама које је сама правила.
– Ја сам почасни грађанин Београда, Новог Сада, Дечјег села, доживотни амбасадор Уницефа, увек сам радила без жеље да будем крунисана великим именима. Све што радим, радим из велике љубави и части. Пишем стихове… Срећа је ако си жив и ако то доживиш. Дубоко сам захвална. Још увек вежбам, читам без наочара, чујем добро. Вежбам вежбе за одржавање тела. Сваки дан радим чучњеве. Могу да урадим по 10 чучњева. Морате и ноге да вежбате као и руке – рекла је Бранка за Ало.
Причала је да устаје са првим зрацима сунца, а увече ужива уз музику и телевизију и труди се да се увек окупира нечим што ће јој донети нове информације и натерати мозак да „ради“. И гимнастика, било у лежећем или у стајаћем положају, била је њена свакодневна обавеза. Писање, сликање и провођење времена са људима су нешто за шта је увек има енергије и воље и што јој оплемењивало живот.
Њено наслеђе
Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта 3. априла 1948. у комаду „Краљ Бетајнове“. У Београду је играла у Уметничком, Народном, Југословенском драмском позоришту и у Атељеу 212. У својој матичној кући, Југословенском драмском позоришту одиграла је више од четрдесет улога. За улогу Гине у Нушићевој „Ожалошћеној породици“ добила је „Стеријину награду“ 1964.
Добитница је још многих плакета, награда и признања за свој глумачки и хуманитарани рад, као што су Орден рада са златним венцем, Нушићева награда за животно дело, Стеријина награда, Вукова награда и многе друге.
Пријатељице су јој такође биле позната лица из света културе и уметности, међу којима су Десанка Максимовић и Мира Ступица. Посебна радост и част глумцима попут Небојше Глоговца и Војина Ћетковића припала је када су били награђени наградом „Бранка и Млађа Веселиновић“.
Глумица је формирала и легат Бранке и Млађе Веселиновића 2018. године, у својој стотој години, у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у Београду, на наговор Стеванке Чешљаров, Бранкине пријатељице.
Збирку вредних књига сакупљала је деценијама са својим супругом, а у Музеју српске књижевности изложен је велики број наслова из њихове личне библиотеке, као и публикација са посветама значајних аутора и великана, међу којима су Раша Попов, Десанка Максимовић, Мија Алексић, Љубивоје Ршумовић, Бора Ђорђевић, Бора Тодоровић, Воја Брајовић, Иван Бекјарев, Мошо Одаловић и други.
Јелисавета Вујиновић, Она.рс
