Са квоцијентом интелигенције (IQ) 203, Небојша Милошевић је човек за кога би сви требало да знају. Међутим, у данашње време ствари не иду баш тако. Иако су неки од његових изума променили животе људима, он не само да данас није познат, него је пре неколико година проглашен технолошким вишком, а данас живи од минималне пензије, пет пута мање од националне.

Небојша Милошевић из Мале Сугубине код Трстеника по свом квоцијенту интелигенције спада у ред генија, а то је и доказао тиме што је са само двадесет година имао три патента око којих су се отимале велике силе, а један од њих украла му је чак и НАСА.
– На служењу војног рока осмислио сам патент који је био спасоносно решење за тешке камионе. Мотор са једним клипом који је ишао горе доле, а затим се и окретао правећи запремине као четворотакни мотор. Тиме сам постигао да је потребно мање инерције. Нисам нашао произвођача који би могао да га направи тада са машинама по прецизним карактеристикама и он је остао само као пријављен, а данас би то могло да се направи – започиње причу Небојша.
Осмислио је патент који му је украла НАСА
После тога није стао, него је осмислио патент који је бензин претварао у гас и управо тај се нашао на мети великих сила.
– Тај уређај је био предвиђен за прављење, састављен од мономагнета који је имао северни и јужни пол у листићима. Што је стварало ефекат доста јаког намагнетисања и тиме молекуле бензина претварао у гас. Тај патент ми је украла НАСА. После 20 година једна фирма из Крагујевца почела је да увози те уређаје и ја сам то купио за мог југића тада који није прелазио литар са тим магнетима – каже Милошевић.
Без дана радног стажа добио је прилику да конструише мењач за „југо 45“
Небојша је једини човек који је ушао у тим конструктора предузећа „Застава“ из Крагујевца без дана радног стажа, искључиво због свог знања. А у том искусном тиму добио је један од најодговорнијих задатака – да конструише мењач за „југо 45“.
– Успео сам да конструишем четворостепени и петоспепени мењач са борварнеровом синхронизацијом за тај ауто. Сваки део морао сам нацртати и написати димензије и шта са њим треба урадити, како га обрадити, све неопходне карактеристике. Преко 12.000 делова сам нацртао који су смештени у „југов“ мењач. Када сам контруисао тело за мењач, Италијани су имали само један захтев, да та алуминујумска кутија буде лакша за 300 грама, желели су да уштеде. На 4.500.000 возила стварала се велика уштеда на материјалу, нису желели да купца часте са 300 грама тог метала, јер је био скуп – присећа се овај конструктор.
Продукт хидродинамички аутоматски мењач који данас користе „Мерцедесови“ камиони, такође су патент овог Трстеничанина.
– То на њиховим камионима зову ретардер. Служи за уједначавање момената окретања и кочења, то доводи увек у баланс. Све што је веће оптерећење ретардер успорава, а што је мање отперећење он подиже брзину и то сада готово сви камиони користе. Доводи до моторног кочења због чега кочнице нису ни потребне. То сам конструисао са свега 24 године, говори Небојша.
Небојша је поносан и на свој трећи патент – Турбину на тенку Т90
Турбина на тенку Т90, који је био понос бивше Југославије такође је Небојшина памет. Случајно се понудио да реши проблем, а онда је то решење примењено и на аутомобилима.
– То је био највећи технолошки проблем на свим турбо моторима. Део који сам конструисао вртео се брзином од 60.000 обртаја у минути, док су други имали само 1.000. Ту сам добио да до шест пута више ваздуха упумпа у мотор, и да је идеално сагоревање горива, а тенк на коме је уграђен био је шест пута бржи – закључује Небојша.
Све што је овом генију остало од ових успеха и феноменалних решења јесу сећања на нека прошла, боља времена. Ипак, како каже, задовољан је што ће његово знање живети вечно у свим тим патентима које је осмислио, а који ће се користити још много година.
Гордана Вуксановић, ТВ Прва/Рина