Кад се камење из раскошне римске виле користи за изградњу свињца: У Лајковцу откривено имање из 4. века

У питању је изузетно велико пољопривредно добро из 4. века, комплекс са стамбеним и економским делом и гробљем. Истражен је тек десети део виле која се, по проценама стручњака, простире на више од 4.000 квадратних метара.

Римска вила
Фото: Документација Завода за заштиту споменика културе Ваљево

Одвајкада су житељи Ћелија, надомак Лајковца, на ушћу реке Љиг у Колубару, у земљи откривали грађевински материјал, углавном камење које су потом користили за изградњу летњих кухиња, подзида, темеља, чак и за свињце, не знајући да су, у ствари, у питању остаци раскошне виле из римског доба, пишу Новости.

На локалитету Анине, на више од 40 хектара, археолози су пронашли један од највећих и најбоље очуваних остатака архитектуре римског доба на подручју Србије, грандиозно пољопривредно добро, те већу количину новца, а луксузна вила, како се испоставило, у свим просторијама имала је и – систем за грејање топлим ваздухом.

У питању је изузетно велико пољопривредно добро из 4. века, комплекс са стамбеним и економским делом и гробљем. Истражен је тек десети део виле која се, по проценама стручњака, простире на више од 4.000 квадратних метара. Пронађени су добро очувани остаци шест просторија виле рустике, зидови високи до два метра. Процењује се да је централни део грађевине био висок око осам метара, а по начину градње и нађеним предметима, археолози су закључили да је власник виле био изузетно богат.

– Чим се време пролепша, настављамо истраживања насеља Анине, које је, по свему судећи, имало веома велики значај, јер се налазило на раскрсници важних путева из веома битних рударских области ка главним градским центрима и на тромеђи три римске провинције, Далмације, Паноније и Горње Мезије – каже археолог Радивоје Арсић из Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву, који руководи истраживањем локалитета.

– По квалитету налаза и архитектуре, остаци се разликују од оних пронађених у руралним насеобинама у брдско-планинским пределима западне Србије. Велики број налаза сведочи о интензивном економском животу овог места од 300. до 380. године, као и у време српске деспотовине током 15. века.

Арсић истиче да се на око 200 метара од стамбеног дела налазе два велика објекта површине 2.000 квадрата за складиштење пољопривредних производа. Ово грандиозно пољопривредно добро нестало је у пљачкашком походу западних Гота. Вила рустика у Ћелијама, наглашава, једна је од највећих подигнутих на знатној удаљености од тадашњих градских центара.

римска вила
Фото: Документација Завода за заштиту споменика културе Ваљево

Често на мети вандала

– Раније, Анине су често биле на мети дивљих, односно археолога аматера који су тражили наводно закопано благо, златнике, накит, а остајали су кратких рукава, међутим тако су уништавали археолошко налазиште – каже Арсић. – Пре неколико година, тако су вандали, мислећи да ће пронаћи закопане драгоцености, поломили праг на улазу у римско купатило, а у самој просторији, на месту где је била пећ, ископали су велику рупу. Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву има савремене инструменте за детекцију, тако да су све драгоцености и значајни предмети са овог локалитета већ збринути.

– По начину градње и нађеним предметима, закључили смо да је власник виле био изузетно богат – каже саговорник. – Вила је и одличан пример односа у тој епохи према земљорадњи, сеоској архитектури и организацији простора.

У пролеће 1996. године, обављајући орање њива, сељани су открили велике апсиде позноантичке грађевине и многобројни римски новац, делове наруквица, прстење, оруђе. Детаљним истраживањем, археолози су установили да је комплекс који су вековима скривале наслаге земље, изградио образовани архитекта са квалитетним мајсторима.

– Очигледно, на простору Анина је један од највећих локалитета из римског периода у западној Србији – каже Арсић. – Запис пронађен у оближњем лајковачком селу Јабучју пружа претпоставке да је у питању до сада непознат муниципијум, односно град са развијеном локалном самоуправом. Половином прошлог века на подручју Ћелија откривени су трагови римског пута који се простирао дуж реке Љиг и спајао долину Колубаре са планином Рудник. Била је то, може се слободно рећи, својеврсна римска „Ибарска магистрала“.

Више грађевина које је немогуће дефинисати

– Према авио-снимку и остацима видљивим у ораницама у непосредној близини локалитета, утврдили смо да постоји више грађевина које је немогуће прецизно дефинисати – каже Арсић. – Истражујемо просторију која је део римског купатила, али још не знамо њену прецизну намену. Сами Римљани обављали су некакве грађевинске измене, па су копали и оштетили значајан слој малтера. Међутим, јасно се види да је улаз у ту просторију водио од стране која је окренута ка реци Љиг, а на зидовима се назире и прозор.

Директор Културног центра у Лајковцу, вајар Милутин Ранковић, истиче да близина Ибарске магистрале и лак приступ локалитету представљају идеалне услове за развој туризма, али и културну мисију Анина.

Такве предиспозиције, каже, нема ниједан сличан локалитет из римског доба у Србији.

– Општина Лајковац значајно је средствима из буџета помогла истраживања у Анинама – каже Ранковић. – У почетку, веровало се да су Анине заправо остаци турских ханова, али се испоставило да има много већи значај, јер су одатле, по свему судећи, реком Колубаром, која је тада била пловна, житом снабдеване војне постаје на Сави, па и Сирмијум, који је у тетрархији био један од главних места Римског царства. Пронађени остаци зидног сликарства, величина купатила у вили, јасно потврђују о каквом значајном објекту се ради. Комплекс је рађен под утицајем превасходно Источног римског царства, али су кроз време траг оставиле и друге културе.

Телеграф