У 73. емисији Разбуђивање гостовао је Светозар Гвоздић, из Завичајног клуба Кордунаша и некадашњи становник највећег града на Кордуну.
Светозар Гвоздић је Србин који је рођен 12. јуна 1943. у кордунашком селу Вељун, недалеко од Слуња. Њагов крај спада у најстрадалније регије током Другог светског рата не само на подручју Балкана, но и Европе. Њагова бака је остала удовица јер му је деда заклан од усташа у чувеном Ђурђевданском покољу 1941. што се сматра четвртим масовним злочином на тлу клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске.
После рата, његови родитељи нису му много причали о страдању његове породице јер су желели децу да заштите од ружних ствари. Свако ко је јавно причао о теме, о хрватском геноциду над Србима, бивао би прогањан, хапшен или убијан од комунистичке тајне полиције – УДБЕ.
Када је завршио основну школу, одлази у Загреб на даље школовање. Матурирао је у средњој геодетској и учитељској школи. Редовни војни рок је одслужио као примеран војник прошаваши обуке ШРО.
Први посао је добио у Војнићу, јер је већ средином шездесетих година у граду Карловцу примљен младић хрватске националности из села Јастребарско.
Радни однос у Карловцу заснива тек почетком јануара 1975. и насељава се у насеље Нови центар. Оженио се и стекао породицу. Био је запослен као грађанско лице у ЈНА радивши на премеравању земљишта карловачког котара.
Живот у Карловцу, граду на четири реке је био више него добар седамдесетих и прве половине осамдесетих година 20. века. Људи су имали посла и богат културно-друштвени живот, а ни спортских дешавања није мањакало. Направљен је нови стадион. Срби су у Карловцу чинили око 40% становништва.
На самом крају 1980-их година свуда у Хрватској почиње да се шири нездрава атмосфера која је кулминирала изборима у пролеће 1990. Тада је на сцену ступио Фрањо Туђман и његова милитантна странка ХДЗ. Туђман је био каријериста и дисидент југословенског друштва који је имао велике амбиције. У хрватској емиграцији он се врло добро котирао и остварио је контакте са усташама из Другог светског рата. Њагова визија је била да се сједини: левица, Црква и десница… а да се број Срба у авнојевској Хрватској смањи на занемарив проценат. Отворено је показивао симпатије према НДХ и Павелићевим крволоцима, те отворено најављивао незавиност Хрватске од СФРЈ.
У граду Карловцу почетком 1991. како Гвоздић наводи долази до тензија на националној основи које су расле из дана у дан. Хрвати су осећали невероватну моћ, док се код Срба увукао страх од понављања авети НДХ: Створене су брзо и паравојне формације ткз. Збор Народне Гарде, са оружјем које је илегално увезено, познато као „Афера Шпегељ“. Његови пријатељи и колеге из ЈНА хрватске националности почињу да мењају понашање и подржавају Туђмана. Ствара се неповерење и поларизација по националном кључу.
