„Вирила му је само глава и тресао се“: Ждребе је тонуло у живо блато, а Нишлије су стигли у последњи час

„Вадили смо га два сата, а када смо га извадили није могао да стоји“

Двојица Нишлија Марко Матицек и Анреја Пешић, приликом планинарења на Сувој планини током викенда наишли су на ждребе које је остало заглављено у живом блату. Без размишљања заронили су да га извуку.

Ови момци замишљали су викенд скроз другачије, кренули су на камповање, али планове им је пореметио призор који су угледали.

Наиме, они су се упутили ка једној тачки на мапи која им је била интересантна, јер је означена као „живо блато“.

– Требало је то за нас да буде обична камп авантурица за викенд. Дошли смо са стране Малог Крчимира, па закамповали петак на суботу. У суботу, испод Големог Стражишта видећи на мапи да постоји неко обележје „баре“ на Сувој Планини, упутили смо се тамо и нашли бару са живим блатом и ту затекли малог коња – почиње Марко причу за Телеграф.

Они су се у суботу ујутру упутили ка врху планине, а како су се приближавали обележју на мапи видели су како једна од крава гледа у правцу баре. После неколико секунди схватили су да је у питању млади коњ који је сигурно више од једног дана био у том блату.

– Ждребе се тресло од хладноће, а вадили смо га два сата. После тога, провели смо дан са њим док није сам могао да хода и једе, а и док није опала температура. На почетку нас је коњ гризао док није схватио да му помажемо, били су ту и конопци и гране, све што би нам било од помоћи при извлачењу – прича нам Марко.

Међутим, акција спасавања трајала је већ неко време, коњ је и даље био у блату, а стање му је било све горе. Када је видео да друго решење не постоји Марко се одлучио за јуначки потез.

– После неких неуспелих сат времена ја сам одлучио цео да уђем у живо блато испод ждребета. Користећи леђа и колена ротирали смо га по блату док га нисмо одгурали до плићег дела. Када смо га извадили није могао сам да стоји и падао је добрих двадесетак минута. После, када се осамосталио, галопирао је и њихао од среће – каже овај храбри момак.

Ждребе од среће заплакало

Марко каже да је коњ био захвалан и толико срећан да је чак пустио и сузу. Са њим су провели неколико сати после тога, док ждребе није почело да једе, пије воду и док није опет проходало.

– Остали смо с њим неких осам сати, после тога смо кренули даље и продужили наше планинарење. Пратио нас је неко време док се нисмо одвојили – прича Нишлија.

Двојици храбрих Нишлија помогли су пријатељи из Горске службе. Донели су им воду и спустили их.

Они су своје планинарење на Сувој планини после тога наставили, спасавање им је продужило авантуру па су остали још једну ноћ коју нису планирали, јер су остали без воде, а својим кућама вратили су се сутрадан, срећни, јер су спасли коња, кога нису желели да оставе беспомоћног у блату.

Наталија Сориаић, Телеграф