Нови председник Србије Александар Вучић јуче је саопштио да је за мандатара за састав нове Владе Србије именовао актуелну министарку државне управе и локалне самоуправе Ану Брнабић. Сада када Вучић управља војском и тајним службама, а као председник одлучује о спољној политици земље, ово питање је посебно важно не само за Србију, но и за регион. Важно је и на глобалном нивоу, нарочито у светлу тињајућег сукоба Вашингтона, Берлина и Москве на Балкану.
Новоименовани мандатар Ана Брнабић је привукла пажњу медија чињеницом да је отворено признала своју хомосексуалност и што је пореклом из Хрватске, иако то уопште није важно.
Ми се, за разлику од многих медија, чије су насловне стране препуне података о пореклу и сексуалној оријентацији Ане Брнабић, нећемо бавити тривијалностима. Фокусираћемо се на оно што јесте важно – на њену досадашњу биографију, као и на чињеницу да је именовањем ове нестраначке личности Александар Вучић коначно и слепима разоткрио у ком смеру намерава да води Србију.
Ана Брнабић је српски менаџер и маркетиншки стручњак. Министар за државну управу и локалну самоуправу је постала у августу 2016. године. Рођена је 1975. године у Београду, у коме је 1994. године завршила Пету београдску гимназију.
Овде долазимо до „лепшег“ дела, јер после средње школе одлази у Сједињене Америчке Државе, на Универзитет Нортвуд у Мичигену, где 1998. године завршава студије пословне администрације. Затим одлази у Енглеску, где на Универзитету Хал стиче МБА диплому из маркетинга. Говори руски и енглески језик.
Током студија у Лондону радила је за „Српски информативни центар“ на положају администратора и особе задужене за односе с јавношћу. Главни задатак овог центра је био одржавање контаката и сарадње“ реформски опредељених странака у Србији“ са грађанским медијима у Великој Британији.
Када се 2002. године вратила у Србију, почиње да ради као службеник за односе с јавношћу на Програмима за аграрни развој Србије, које је тада финансирала ЕУ.
На том месту се задржала само два месеца, а затим прешла у USAID за Србију. Ту је годинама радила на разним пројектима ове организације у земљи.
Следеће радно место јој је било у америчкој компанији за развој електрана на ветар „Continental Wind Serbia“ , у којој ради од 2011. године, што значи да је за USAID радила скоро деценију.
Од како је 2013. постала директор огранка компаније „Continental Wind“ у Србији, наводно се све време жестоко залагала за информисање јавног мнења о предностима и значају обновивих извора енергије. Проблем је што се баш за време свога директоровања лепо „снашла“ , односно купила поткровље у Београду од 327 квадрата и то не било где, него на Дедињу, у непосредној близини Белог двора, некадашње краљевске резиденције. Та кућа је, према неким изворима, коштала пола милиона евра, а плаћена је кредитом.
После три године, 2016, Брнабићева постаје министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Србије.
Истовремено, она је и члан ПЕКСИМ-а (The PEXIM Foundation for Cambridge Scholarships), организације која обезбеђује стипендије за магистарске студије на Универзитету Кејмбриџ. Такође је и председник управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).
Међутим, поново треба истаћи да су за евентуалне криминалне радње, корупцију и скандале повезане с америчком администрацијом, с којима је српска јавност боље упозната, задужене надлежне институције. Исто тако, то што је њен избор наишао на опште одобравање у одређеним круговима и што западни медији избор ЛГБТ особе за премијера виде као „приврженост Србије европским вредностима“ – све је то неважно, у поређењу с њеним везама с USAID-ом и чланством у београдској филијали тинк-тенк организације „Ист-вест бриџ“ . Наиме, комплетан врх те организације је у српској групи „Трилатералне комисије“ .
Александар Вучић је именовањем Ане Брнабић за мандатара за састав Владе коначно отворио карте, показао да је обична марионета запада и практично потписао капитулацију Србије.
