Најновија сазнања o најављеној ПРОМЕНИ УСТАВА: План власти је да ПАРЛАМЕНТ БИРА ПРЕДСЕДНИКА

План Александра Вучића је да се у Устав Србије убаци одредба по којој би Народна скупштина бирала председника државе, а не као што је сада случај да га бирају грађани на председничким изборима, незванично сазнаје Данас од извора блиских власти, поводом најављене измене највишег правног акта у земљи.

Како истичу наши саговорници, у преамбули Устава, која се тиче Косова, стајало би да је Косово и Метохија саставни део Србије, на чијој се територији се тренутно не примењују закони Србије. Према речима наших извора, управо су ово две одредбе о којима се у претходном периоду највише расправља у врху власти. Међутим, додају, да ипак о свему одлучује председник Вучић, те да је могуће да ове две одредбе неће баш дословце бити овакве.

Подсетимо, Вучић је одмах по ступању на председничку дужност истакао потребу за променом Устава, и то као приоритетну. „Говорио сам и о неопходности унутрашњег дијалога по питању и Уставних промена и нашег односа према КиМ, који са једне стране не сме да буде прожето искључиво митским приступом, али са друге стране ни приступом – лако ћемо да се одрекнемо свега што нам припада. То мора да буде озбиљна дискусија, на аргументима заснована“, рекао је пре неколико месеци Вучић, а пренео РТС.

Он је тада изјавио да је за промену Устава по захтевима Европе важно најпре мењати одредбе о правосуђу, те да је споран и део који се тиче система власти, као и одредбе о људским правима. Предлог за промену могу дати председник, Влада, трећина посланика или 150.000 бирача, а за усвајање потребне су две трећине посланика. Међутим, о промени преамбуле, уставног принципа или организације власти, одлучују грађани, на референдуму.

О промени Устава, према изворима Данаса:
* Косово и Метохија саставни део Србије, на чијој се територији се тренутно не примењују закони Србије, требало би да пише у преамбули.

Удружења захтевају јавну расправу о промени Устава

Поводом најаве измена Устава Србије, удружења грађана која имају вишегодишње искуство у области права и правосуђа данас су изразила забринутост због начина на који се одвија тај поступак и захтевале од Владе да без одлагања отворе јавну расправу о променама Устава.

Сматрамо да је потребно да представници Владе и Министарства правде без одлагања отворе јавну расправу о променама Устава, у које ће укључити не само одабрана удружења грађана (која су достављала своје писане сугестије о промени Устава), већ и друга удружења, институције, појединце и најважније – грађане, пише у заједничком саопштењу пет организација.

Оне позивају Министарство правде да објави нацрт промена Устава, о коме би било могуће расправљати.

Акционим планом за Поглавље 23 је предвиђена промена Устава до краја 2017. године, а Министарство правде је најавило да ће се ове измене пре свега односити на уставни положај правосуђа.

Досадашње активности Министарства правде биле су усмерене на прикупљање ставова удружења грађана о потребним променама Устава, док су грађани ван удружења у потпуности искључени из ових консултација, указује се у саопштењу.

Организације упозоравају да такав приступ указује да ће одлуке о предлогу за промену Устава бити донесене у уском кругу званичника Владе, као и да је намера да консултације буду представљене као јавна расправа – што оне нису ни по обиму, ни по садржају.

Како наводе, Министарство правде је у поступку јавних консултација организовало један састанак на којем су удружења имала само пет минута да представе своје предлоге, али је онемогућена дебата о предложеним решењима.

Влада и Министарство правде ни тада, а ни касније нису јавности представили своја решења за промену Устава, истиче се у саопштењу.

Због свега наведеног, позивамо Владу и Министарство правде да продуже предвиђени рок за промену Устава и да ову тему хитно врате у оквире који су примерени њеној важности за све чланове заједнице.

Саопштење потписују Друштво судија Србије, Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, Центар за правосудна истраживања, Београдски центар за људска права и Комитет правника за људска права.

Извор: Дневни лист Данас