Амерички редитељ чешког порекла Милош Форман умро је у 87. години, јавили су јутрос чешки медији.
– Умро је мирно, окружен породицом и ближњима – рекла је његова супруга Мартина, навела је чешка агенције ЦТК.
Милош Форман је два пута освојио Оскара, за остварења „Лет изнад кукавичјег гнезда“ и „Амадеус“.
Међу најзначајнијим Формановим остварењима су и филмови „Коса“, „Свлачење“, „Народ против Ларија Флинта“, а 2006. године режирао је филм „Гојини духови“.
Форман је један од најцењенијих светских филмских редитеља, рођен је 18. фебруара 1932. године у Чаславу, у тадашњој Чехословачкој. Отац му је био Јеврејин, а мајка протестанткиња. Врло рано остао је сироче пошто су му родитељи страдали у концентрационом логору у Аушвицу.
После рата се уписао на Колеџ краља Џорџа у бањском месту Подебради. Студирао је заједно са Вацлавом Хавелом и браћом Машин. Доцније ће студирати филмску режију на Академији сценских уметности у Прагу. Режирао је више комедија, а 1968. године, када је СССР извршио инвазију на Чехословачку, Форман се затекао у Паризу, где је управо преговарао о продукцијским условима за први свој филм који ће реализовати у Америци.
Због тога је изгубио посао у отаџбини, па се преселио у Њујорк, где ће касније постати професор на Универзитету Колумбија. Упркос немалим тешкоћама са којима се суочавао у новој средини, поново се окренуо својој највећој љубави – режији, да би 1975. постигао велики успех филмском адаптацијом контраверзног романа Кена Кизија „Лет изнад кукавичјег гнезда“. Овај филм, упамћен и по бравурозној глуми Џека Николсона, побрао је пет Оскара, укључујући и признање Форману за најбољу режију. Велики успех постигао је и филмом „Амадеус“, у којем се бави усудом знаменитог композитора Волфганга Амадеуса Моцарта (1756–1791). За Амадеуса је 1984. поново овенчан Оскаром за најбољу режију. Касније је снимио филмовима „Волмонт“ (1989), „Народ против Ларија Флинта“ (1996), „Човек на Месецу“ (1999), „Гојини духови“ (2006).
Кустурица: Не постоје више редитељи као што је био Милош Форман
Амерички режисер чешког порекла Милош Форман водио је свој живот као и своје филмове, оценио је Емир Кустурица.
– Подсмевао се глупостима али је разумео малог човека који пије пиво, живи у провинцији и трпи егзистенцијалне јаде, док је у Америци изводио доказ да су лудаци на слободи, а паметни у лудници – рекао је Кустурица за портал „Искра“ поводом смрти америчког режисера чешког порекла Милоша Формана.
Он је оценио да је у животу без илузија, и филмовима који су увек били већи од живота, типичан Чех са видљивом ироничном дистанцом, створио велика дела европске филмске културе, а онда, у Америци, велика дела америчке кинематографије.
– Мало коме је то успело, чак ни бечки Јевреји који ономад створише Холивуд, нису синтетисали искуство европског егзистенцијализма и америчког сна којег је требало успешно идеализовати – нагласио је прослављени српски режисер.
Он је навео да се Милош Форман појавио у Њујорку када је сан о идеалној Америци почео да бледи и реаговао на Реганово затварање лудница широм Америке.
– Тријумфално је уградио у америчко друштво пилулу апсурда у филму „Лет изнад кукавичјег гнезда“ а велеградски живот Њујорка, његову порнографску страну и распад тамошње фамилије, наговестио филмом „Свлачење“. Иако је пазио да буде захвалан за гостопримство и амерички пасош, поменутим филмовима је остварио континуитет хуманог и истинитог третирања људских судбина ухваћених у мреже друштава у чешком комунизму и америчком капитализму.
Из чешке фазе најдубље су се урезали у сећање „Љубав једне плавуше“ и „Гори, гори моја госпођице“. То су у ствари хемијска једињења словенске идеје о човеку коју је кроз своје приче, драме и новеле први исцртао Антон Павлович Чехов. Наиме, нико на филму као Форман у чешкој фази није успео да се тако успешно докопа те словенске душе и преко својих ликова универзализује идеју Чеховљевог егзистенцијализма на филму – оценио је Кустурица.
Он је појаснио да су то оне теме и форма која изван драматичних потхвата и силовите драматургије пронађе пејсаже драме човекове душе.
– Остаће ми у памћењу много сусрета са великаном али и идеја како је некада, када сам ја био студент и касније млад редитељ велика ствар било упознати великог уметника, редитеља који је обележио епоху. Сваки пут сам доживео те сусрете са тремом и стидом пред великаном. Сада је он отишао, а бојим се са њим и идеја из 20. века да је редитељ кључна личност најважније уметности. Не само због тога што се технологијом данас играју обучени, а не школовани редитељи. Једноставно због тога што не постоје редитељи као што је био Милош Форман – закључио је Кустурица.
Срна
