Црногорским властима било би боље да се запитају каква је то држава ако тако битна личност као што је патријарх српски Иринеј у њој препознаје дух НДХ, каже Марко Ковачевић из НСД поводом оштрих реаговања црногорског врха на упозорења поглавара СПЦ о лошем положају Срба. Умјесто добродошлице, патријарх је добио претње, каже Матија Николић из ДСС.
Патријарх је током посете Подгорици казао да је положај СПЦ у Црној Гори гори него у време османске окупације, док је положај Срба као у време озлоглашене фашистичке Независне државе Хрватске. На то се прво огласила Влада која је констатовала да су оцене патријарха Иринеја „злонамерне, паушалне и неутемељене“, као и да „говоре о ономе ко их је изрекао, а не о ономе на чији су рачун изречене“.
Све је кулминирало изјавом председника Црне Горе Мила Ђукановића који је српског патријарха назвао „непристојним гостом“, као и да очекује да он демантује своју изјаву о положају Срба у Црној Гори.
Интересантан је такође био и однос државних и прорежимских медија који су првобитно готово игнорисали чињеницу да се српски патријарх Иринеј налази у посети Подгорици, а уочљив је био и мањак поштовања, па медији поглавара највеће верске заједнице у Црној Гори обично нису ословљавали са „Његова светост“ или „патријарх“, већ само са — „Иринеј“.
На страну форма, али упозорење патријарха на тежак положај Срба у Црној Гори очигледно је погодило мету. Страсти су се моментално узбуркале, што указује да проблем није измишљен, него да је веома озбиљан, а што је иначе моментално потврдила и необично оштра реакције друге стране.
Време концлогора је прошло, али…
Портпарол Нове српске демократије Марко Ковачевић сматра да је пре свега „неумесно да неко, попут садашњег председника Црне Горе, назива српског патријарха гостом у земљи у којој је 70 одсто народа под духовним окриљем Српске православне цркве“, а још мање да, како каже, „тражи замерке истинитим наводима Његове светости“.
Уместо тога, било би боље, додаје Ковачевић, да се председник сâм „запита каква је то држава у којој једна тако битна адреса са разлогом препознаје дух НДХ“.
„Да подсетим, усташки министар Миле Будак је 11. јуна 1941. као ’решење српског питања‘ изнео програм НДХ: ’трећину Срба побити, трећину протерати, а трећину покрстити‘. Као што знамо, једно од начела ове (црногорске) власти јесте да ко жели да буде Србин, треба да иде у Србију. Такође имамо систематски рад државе на асимиловању Срба, као и на смањењу броја говорника српског језика, што је дало конкретне резултате на попису становништва из 2011. године, где имамо 20.304 Срба мање него на попису 2003. године, док је број оних чији је матерњи језик српски на попису из 2011. године мањи за чак 127.845“, прецизира Ковачевић.
Према речима нашег саговорника, Црна Гора је систематским радом успела да доведе до њиховог нестанка као Срба и људи чији је матерњи језик српски.
„С обзиром да је време концлогора прошло, ово можемо прогласити савременим начином спровођења Будаковог програма за решење српског питања“, оцењује Ковачевић за Спутњик.
Он такође додаје и да је „један од модела покрштавања у НДХ било и оснивање такозване Хрватске православне цркве која је требало да буде прелазни модел ка потпуном наметању католичког верског идентитета“. „Тај модел преузела је и држава Црна Гора која је основала неканонску, парацрквену организацију, такозвану Црногорску православну цркву са сличним циљем — да атакује на имовину и вернике канонски и историјски утемељене Српске православне цркве“, истиче Ковачевић.
Наш саговорник додаје и да је „број запослених Срба у локалним администрацијама и јавној управи такође на нивоу инцидента и врло сличан проценту Срба који су заузимали одређена места у администрацији Независне државе Хрватске“, док је „прогоном ћирилице и државном химном, коју је писао пропагатор НДХ Секула Дрљевић, актуелна власт успоставила симболичку везу са том монструозном државом из периода Другог свјетског рата“.
Патријарх нема шта да демантује
Потпредседник Демократске српске странке (ДСС) Матија Николић подсећа да би „председник једне државе у којој је православни живаљ већински и у којој се традиција поштовала као што се поштовала у Црној Гори, морао за почетак по неком протоколу, друштвеним нормама, па и васпитању дочекати патријарха Српске православне цркве који је дошао у посету“.
Николић додаје да „садашњи председник Црне Горе Ђукановић не само да није дочекао патријарха, него га није ни испратио, или боље рећи, испратио је патријарха Иринеја са нашег прага, претећи му иза леђа да ће му следећи пут залупити врата пред носем, уколико не буде добар и уколико не учини и помогне да се уради све оно што је Ђукановић записао у новом програму своје партије, а затим преточио у нови закон о слободи вероисповести“.
Управо на на том питању ће се, са жаљењем предвиђа Николић, „у будућности ломити копља у Црној Гори. Односно, да ли ће опстати Српска православна црква са својим садашњим устројством и огромном већином верника или ће Ђукановић направити своју приватну цркву и створити проблеме са несагледивим последицама по све у Црној Гори“?
Наш саговорник се такође пита „шта заправо Ђукановић жели да патријарх демантује и да ли он уопште жели да се нешто демантује или му је било само важно да за сада подигне прст и заоштри реторику са Црквом“, као и „какве су сличности и разлике са садашњом и некадашњом Хрватском са којом власт у Црној Гори жели да има најбоље односе и зар данашња Хрватска такође није решавала српско питање, што је чинила и НДХ“.
„Док су у некадашњој Хрватској чињени масакри, прављени логори и убијано на стотине хиљада Срба у тим логорима, дотле је данашња Хрватска то завршила у чувеном ’блиц кригу‘ званом ’Олуја‘, протеравши опет на стотине хиљада Срба и убивши неколико хиљада. Зар није Хрватска од Срба желела да направи мањину, зар није имала расне законе који су у највећој мјери били уперени против Срба и Јевреја? Како су живели Срби у Хрватској пре него што је против њих покренут свеопшти рат? Да ли су им уништаване цркве, одузиман српски језик, протеривана ћирилица, одузимано право на запослење? Какву дискриминацију трпе деца која затраже сведочанство на ћирилици? Свима у Црној Гори ово звучи више него познато. Црна Гора са овим живи свакога дана, тако да нажалост нема ту шта ко да демантује“, сматра Николић.
Николић, потпредседник ДСС-а на крају се ипак нада да ће се зауставити ова тенденција и позива и патријарха и председника да учине све што могу да се ово тешко стање промени, док Марко Ковачевић из Нове сматра да „држава Црна Гора мора да реформише свој модел деловања и направи јасан отклон од усташких елемената, који су тренутно саставни део њеног апарата“. Уместо тога, како закључује, „она мора дати Србима права која им припадају и српском језику место које заслужује“.
Небојша Поповић, Спутњик
