Човек је ходајућа џунгла пуна бактерија. Према речима проф. др Томице Милосављевића, интернисте-гастроентерохепатолога, човек има укупно 23.000 гена у ћелијама свог организма, док бактерије у нашим цревима поседују милион гена. Има их укупно око 100.000 милијарди и оне не утичу само на варење, већ на сваки систем који постоји у нашем телу.
– Превентива и здрав дигестивни систем могу да продуже људски живот. Значај микрофлоре је велики у варењу и апсорпцији корисних материја, али и у формирању одбрамбеног, имуног система. Доказана је веза промена цревне микрофлоре са настанком гојазности, шећерне болести, метаболичког синдрома, као и велики значај у настајању болести органа за варење хране, нервозног дебелог црева, запаљењских болести црева, али и неких малигних болести, као што је рак дебелог црева. Састав цревне микрофлоре има важну улогу и у регулисању понашања. Постоји веома важна двосмерна комуникација, интеракција између мозга и дигестивног система, у којој бактерије и те како учествују – објашњава проф. др Милосављевић.
Према његовим речима, веома је важно контролисано коришћење антибиотика, јер они убијају не само бактерије које нас чине болесним, већ и добре микробе који се налазе у дебелом цреву, а које превентивно делују на развој штетних бактерија.
Како бактерије у цревима утичу на мозак и тело
Недавна истраживања показују да бактерије које живе у дигестивном тракту човека играју важну улогу у његовом целокупном здрављу. Ево неких физичких и менталних стања која су повезана са неуравнотеженошћу у цревној флори.
ДЕПРЕСИЈА – Више од трећини људи који пате од депресије утврђен је синдром нервозних црева, односно попустљивост слузокоже гастроинтестиналног тракта што омогућава бактерији да прође у крвоток.
ШИЗОФРЕНИЈА – Тестови спроведени на мишевима утврдили су повезаност мањка нормалних цревних бактерија са променама у развоју мозга, с тим што је генетика поремећаја комплексна и није још сасвим разумљива.
ГОЈАЗНОСТ И ДИЈАБЕТЕС – Бројне студије повезују нестабилност броја цревних микроба са гојазношћу и другим здравственим проблемима повезаних са гојазношћу.
РАК ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА – Микроби који воле шећер у цревима – заједно са угљеним хидратима који их хране – могу подстаћи рак дебелог црева. Исхрана која садржи висок проценат угљених хидрата може чак да доведе до настанка рака дебелог црева.
РЕУМАТСКИ АРТРИТИС – Истраживачи су пронашли повезаност између мањка броја извесних добрих бактерија у цревима, високог процента нездраве бактерије Превотела копри и аутоимуних болести зглобова.
АНКСИОЗНОСТ – Пробиотик може да има антианксиозни и антидепресивни ефекат. Конзумирање благотворних бактерија, такође, може позитивно утицати на начин на који мозак реагује на окружење.
ПАРКИНСОНОВА БОЛЕСТ – Људи који болују од ове болести имају различите цревне бактерије у односу на здраве људе.
КРОНОВА БОЛЕСТ – Абнормално велики број одређених бактеријских сојева могу бити присутни у тренутку развоја Кронове болести, највероватније као окидач нетипичног имунолошког одговора.
УЛЦЕРАТИВНИ КОЛИТИС – Неуравнотеженост цревне флоре може бити главни фактор почетних и даљих симптома улцеративног колитиса.
СИНДРОМ НЕРВОЗНИХ ЦРЕВА – Утврђена је веза између ове болести и повећања бактерија у танком цреву.
Више од 5.000 врста бактерија живи у цревима. Ево неких од главних играча:
Хеликобактерија пилори – Најчешћа лоша бактерија, проузрокује чиреве.
Лактобацили – Може отклонити стрес и анксиозност.
Метанобревибактер смитии – Ова бактерија је одговорна за производњу метана.
Бифидобактерија – Ефикасна је у лечењу многих цревних болести.
Лактобацилус хелветикус – Повезује се са смањењем анксиозности и депресије.
Бифидобактерија лонгум – Такође утиче на смањење анксиозности и депресије.
Р.Н, Блиц – Жена
