„СРБИ СУ НАС ПОБЕДИЛИ“ Албански гуслар НЕ МОЖЕ ДА ЗАУСТАВИ СУЗЕ у емисији после одлуке УНЕСКО о певању уз гусле (ВИДЕО)

На старог лаутара Јонуза Делаја емотивно је утицала одлука да се гусле, или лаута како је Албанци називају, региструје на листи УНЕСКО као национално богатство Србије.

гусле
Фото: Screenshot

То га је толико погодило, да сузе није могао да заустави. Он је казао да је лаута саставни део његовог живота, која се наслеђивала из генерације у генерацију од чланова породице, као музички инструмент који даје идентитет и представља албански народ.

Како пише Коха, када га је водитељка једне емисије питао за искрено мишљење о одлуци коју је УНЕСКО донео, Делај се заплакао:

– Дали смо им лауту, они су нас опљачкали – казао је он, рекавши да одговорност за то сносе албанске институције.

У међувремену, пише Коха, научник Сокол Схупо, који је учествовао у дебати у УНЕСКО о гуслама, односно лаути, рекао је да су победници они који лобирају и који су активни, и да су у конкретном случају то били Срби који су постигли оно што су желели.

Са друге стране, Схупо је окривио Министарство културе и све друге релевантне институције које се нису потрудиле довољно.

– Зато што имамо овде неке људе који немају визију, немају знање или информације да би овај посао урадили добро – рекао је он.

А шта се заправо десило?

Певање уз гусле је крајем новембра ове године уписано на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као национално богатсво Србије, и таква одлука донета је на седници УНЕСКО-вог међувладиног комитета за очување нематеријалног културног наслеђа.

Међутим, то је изазвало незадовољство Албанаца, који су иначе и сами покушали да пре неколико година гусле региструју као своје културно наслеђе. То су заправо покушале заједно да ураде Приштина и Тирана а захтев је одбијен, како су писали албански медији, због тога што Косово није чланица УНЕСКО.

Али, нису они једини који су незадовољни, већ су то и остале комшије из региона. Наиме, како су пре неколико дана известили приштински медији, амбасадори при УНЕСКО из Албаније, Хрватске, Црне Горе, БиХ и, како се наводи, неких других земаља, поднели су тој организацији заједнички захтев за постизање консензуса о томе да ли овај иструмент припада византијској или арапској култури.

Певање уз гусле је трећи упис Србије на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. На њу су претходно су уписани „коло“ 2017. и „слава“ 2014. године.

Уписом на ту листу обезбеђује се боља међународна видљивост, а заједнице се подстичу да активно доприносе очувању и преношењу изабраног елемента сопственог наслеђа.

2 Коментари

  1. Јонузу Делају,и свима који пјевају уз гусле,а мисле да нису Срби,да нису србског поријекла (не изјашњавају се као Срби) треба објаснити да они заправо и јесу поријеклом Срби.Нарочито то јесу они код којих се од памтивијека гусле и пјевање уз гусле преноси са кољена на кољено,као код Јонуза Делаја.Не плачи Јонузе,радуј се,прихвати истину и биће ти много лакше.Боље ћеш гуслати и пјевати.

  2. Ма, погледајте људи ту фацу, нос, уста, облик главе, поглед… типичан динарац. Кладим се да је хапло група I2. Једино је мањег раста, али то има и код динараца. Верујем да му је гто породична традиција коју је задржао и после арбанашења.

Comments are closed.