Дугоочекивани закон о пореклу имовине имаће смисла само уколико се буде примењивао. – Да би њиме били обухваћени сви који су се (не)легално обогатили требало би укинути пропис да пореска обавеза апсолутно застарева за 10 година.
Доношење дугоочекиваног закона о пореклу имовине, којим би под лупу требало ставити све оне који су се последњих деценија обогатили, а да за то немају релевантне доказе, имаће смисла само уколико се буде примењивао, каже Ђерђ Пап, порески стручњак и бивши директор у Пореској управи, у чије је време (пре више од деценије) била донета одлука да се крене у унакрсну процену имовине. Од тога се врло брзо одустало, каже одустало, а да се само претпоставља зашто.
– За спровођење будућег закона о пореклу имовине или унакрсне процене, како год се он звао, неопходан је и знатан људски ресурс којим Пореска управа не располаже. Дакле, уколико се паралелно с доношењем новог закона не буде створила екипа људи која ће га спроводити, постоји опасност да све остане мртво слово на папиру као и до сада – каже Пап.
Унакрсна процена је део Закона о пореском поступку и пореској администрацији, чији подзаконски акти могу допринети утврђивању стварне пореске основице. Пре свега метода парификације и метода за утврђивање минималног пореза на доходак грађана. Међутим, не ти методе се не користе. Исто као ни унакрсна процена.
Директорка Пореске управе не жели да коментарише: Политика је питање да прокоментарише шта значи доношење закона о пореклу имовине проследила и Пореској управи Србије, односно директорки Драгани Марковић, али они не желе ништа да кажу док закон не буде усвојен. Без обзира на то што је и Пореска управа учествовала у изради овог закона.
Да су се користиле, Пореска управа би у својој евиденцији одавно имала имена свих оних код којих се имовина не слаже с пријављеним приходима, али је готово сигурно да их нема, истиче Пап.
Када је реч о казнама за оне код којих порекло имовине није доказано, овај порески стручњак каже да би казна требало да буде (и била је у Закону о испитивању порекла имовине из 1973. године) – одузимање незаконито стечене имовине.
– Европа користи (своје) облике унакрсне процене, па ако неко купи некретнину или аутомобил веће вредности свакако ће бити унакрсно процењен, а да (најчешће) за то ни не зна, пошто њихове службе имају пуну базу података која им служи за тај посао. Објашњење одакле вам новац за ову куповину затражиће само од оних који не прођу ту проверу – каже Пап.
– Разлози за доношење новог правног акта су више него очигледни. Свака власт од деведесетих наовамо се (не)легално богатила и овај закон ће бити директан удар на њих – каже проф. др Горан Радосављевић, с ФЕФА универзитета.
– Многи припадници власти, директори, функционери, фолк певачи, спортисти… били су оптуживани за нелегално пословање па се поставља питање да ли стварно постоји воља да се закон донесе или је то фарса. С друге стране, овај закон треба да да одговор на то ко се обогатио легално, а ко не. То је у интересу свих оних који су можда у прошлости били лажно оптуживани. Мислим да је време да коначно затворимо то поглавље. Ако нови закон, међутим, не обухвати све, онда је боље да се не доноси. До сада је био донет два пута, али није спроведен ниједном – каже проф. Радосављевић.
Он додаје да постоји проблем техничке природе јер према Закону о пореском поступку и пореској администрацији пореска обавеза апсолутно застарева за 10 година, што одмах треба променити. А велико је питање колико се дуго чува документација о пореским обвезницима.
Упитан да ли постоји начин да се овај закон изигра, Радосављевић одговора да, уколико постоји политичка подршка, нема никаквих препрека да се овакав један закон донесе и примени. То је једини начин да убудуће изјаве типа „тетка ми је поклонила стан или ми је дала новац да га купим” не могу узимати као релевантан доказ.
Јасна Петровић Стојановић, Политика
легално обогатили){kind=link}