Подгорица – Собни сат са брилијантима Његоша, златни печат дворске канцеларије, дворска сребрнина и златни предмети, ретки и вредни нумизматички и филателистички примерци… и тако за око девет хиљада експоната Народног музеја Црне Горе са Цетиња који су „испарили” током дугих деценија постојања ове значајне националне институције.
Ово је у својој тужби коју је предао пре два дана цетињском Основном тужилаштву између осталог навео Александар Беркуљан, музејски техничар у Народном музеју, и поново отворио приче о криминалу који влада црним тржиштима антиквитета.
Јавност је огорчена недомаћинским поступањима управе Народног музеја, али не и владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС) и њено Министарство за културу, чији је представник Александар Дајковић јуче са телевизијских екрана поручио „да су све информације о несталим експонатима непроверене и под сумњом, док то не потврди званична комисија министарства”.
Међутим, док институције система покрену потрагу, свакодневно стижу све фрапантнији подаци о нестајању и отуђењу вредне музејске оставштине.
Уз експонате, нестало је и на хиљаде докумената из Музеја, пратећа документација која је бележила сваки детаљ о експонатима, порекло предмета, историја власништва, опис, евиденциони број…
Беркуљан је тужилаштву доставио три документа који доказују да је Народни музеј Црне Горе, пре нестанка, чувао Његошев собни сат украшен брилијантима и златни печат дворске канцеларије који се више не налазе у музеју. Беркуљан је саопштио да су се документи који потврђују постојање Његошевог сата и златног печата, „као и све остало до сада, била ’под носем’ свима, и то међу административном грађом у Архивско-библиотечком одељењу”.
„Да ли су та два предмета била излагана и када, не знам и не могу да памтим, али знам да је доста тога што је раније излагано такође недостајуће, као што је случај са Његошевим намештајем. За потребе излагања трезорских вредности направљен је посебан елаборат, који је анексу кривичне пријаве такође прикључен”, рекао је Беркуљан.
Он је посебно истакао да се његова пријава не заснива на документацији Управе за заштиту културних добара, нити има везе са мањком који је констатован током процеса ревалоризације.
„Не ради се ни о анексу ранијој пријави. У питању је потпуно нова информација, која се односи на фондове до данашњег дана, а не на стање из 1964. године, којим се бавила Управа за културна добра”, казао је тужилаштву Беркуљан.
Беркуљан је у пријави тужилаштву написао да се пријава односи на више од 810 јединица нумизматике из „Нумизматичке збирке” бившег Државног музеја, односно данашњег Музеја краља Николе.
„Сви подаци, који су у званичној форми достављени Комисији за ревизију фонда Музеја краља Николе преко директорке Анастазије Мирановић, говоре да је у тој збирци увек било више предмета него данас, поготово ако се узме у обзир највећи забележени број од 1.540 из 1971. године (пописни инвентар), наспрам данашњих око 730, колико је забележено у Записнику о примопредаји нумизматике и филателије у Историјском музеју од пре четири године. Као недостајући примерци посебне вредности фигурирају три златника, од којих два дуката млетачког дужда Доменика Контарина и један са фигуром Слоге из 1614 године”, нагласио је Беркуљан.
Новица Ђурић, Политика
