Неславни биланс процеса наше државе пред Европским судом за људска права. За 12 година од 192 пресуде, 172 биле у корист грађана, а против државе.
Србија је због губитка спорова пред Европским судом за људска права у Стразбуру прошле године морала на име накнаде материјалне и нематеријалне штете да исплати грађанима који су је тужили 25.829.605 динара. Ово је потврђено, за Новости, у Државном правобранилаштву. Ако се овај износ упореди са статистиком Комитета министара Савета Европе из априла, бројке су знатно веће него у 2017. Тада је Србија морала да исплати 147.000 евра.
Од 19. септембра 2006. године, када је донета прва пресуда у процесу у ком је учествовала наша земља, па све до краја прошле године, укупна одштета коју је наша држава морала да плати достигла је чак 2.453.470.058 динара, кажу у Правобранилаштву.
Тренутно се пред Судом у Стразбуру налази у раду око 1.900 представки против Србије, па смо се опет нашли у 10 најтуженијих земаља света. И то на деветом месту. Ситуација је, ипак, далеко боља него пре неколико година, када смо били међу топ три, и то захваљујући масовним представкама српских резервиста који нису добили накнаду у време мобилизације, 1999.
Највећи број грађана који се лане жалио Европском суду имао је притужбе на дужину трајања судских поступака и на неизвршење домаћих одлука које су донете против друштвених предузећа. Реч је о дуговањима радницима за плате и доприносе, које ова предузећа, упркос правоснажним и извршним судским пресудама, нису исплатила.
– Европски суд је током 2018. у односу на Републику Србију разматрао више од 1.600 представки и донео 13 пресуда – кажу у Државном правобранилаштву. – У 12 је утврдио повреду права из Европске конвенције о људским правима, док је у једној утврдио да такве повреде нема. Поред тога, Суд је прошле године донео и 38 одлука, од чега 29 о пријатељском поравнању, док су у девет представке проглашене неприхватљивим. Остале представке су одбачене и нису достављене држави на одговор и одбрану.
Европски суд, како објашњавају у Правобранилаштву, у односу на Србију донео је од 2004. укупно 192 пресуде. Од тога, у 179 је утврђена повреда права гарантованих Европском конвенцијом о људским правима, а у 12 је констатовано да такве повреде нема. Донето је и 556 одлука, од чега 221 о пријатељском поравнању, 64 о прихваћеној једностраној декларацији, а у 271 одлуци су представке проглашене неприхватљивим.
Најмасовнији случајеви о којима је суд до сада одлучивао односе се на нестале бебе („Зорица Јовановић против Србије“), на исплату тзв. косовских пензија и на исплату штедиша Инвест банке и Љубљанске банке.
Према статистици СЕ, Србији су просечно потребне две године за извршење пресуде, мада наша земља има и пресуде старије од деценије које још није испунила.
Убедљиво води Русија
Највише представки прошле године поднели су Руси против своје државе (више од 11.000). За њима су Румуни, који су заузели место Турске, која је сада тек четврта. Трећа је Украјина, пета Италија, па Азербејџан, Јерменија, Грузија, Србија и Пољска. Иза њих су преосталих 37 земаља, против којих је укупно поднето 10.000 представки.
В. Црњански Спасојевић, Новости
