Гост најновијег Политикона аутора и водитеља Данила Тврдишића био је писац и публициста Игор Ивановић.
Говорећи о протестима који се интензивирају Ивановић наглашава: “Ја не видим зашто се људи буне, ови суботари што шетају суботом. Где је разлика између њих и Вучића кад је реч о евроунијатству, односно евроцентризму, у идеологији да је ЕУ једина централна и да нема алтернативу? Где је разлика у тим базичним питањима мени није јасно. Ми би требало да се бунимо, ми који смо апслолутно против уласка Србије у ЕУ и који у њој не видимо ни царство слободе ни царство вечног мира, него просто једну неоколонијалистичку силу, јер ми се највише по тим питањима размимоилазимо, а не они.
Настављајући о протестима, њиховој природи и позадини Ивановић каже: “Суботари (демонстранти који протестују суботом) се више буне на плану културе. Њих Вучић лично нервира, они су опседнути Вучићем као личношћу. А он им за то даје повода својим често дугачким, некада и пречестим наступима у медијима.
Вучић, са друге стране, уноси једну дозу радикалске културе – ми или они. Сада имате те две колоне и то је омиљени образац запада. Ево погледајте у Македонији Заев и Груевски. Који је то принцип? „Оног тренутка кад те победим све што сада радим против тебе је много боље од издаје коју ћу тек да урадим“. Тако да се са том мржњом покрива издаја. Тога се ја и бојим, јер и ова власт иде на руку таквим догађајима, јер просто поларише и дозвољава овој другој колони суштину постојања, док они (грађански демонстранти) на личној мржњи према Вучићу, на естетици и културолошком моделу праве разлике. Зато и немате политичке поруке на тим протестима. Они сматрају за себе да су урбани, а да су ови други радикали односно „напредњаци сељаци“. То је овако груба подела и да они у име неког „грађанства“ (јер то није грађански него грађанистички покрет) и у име тих идеја они морају да руше актуелну власт.
Али када им поставите питање: „Добро, под којом политиком?“, па им поставите пет-шест питања… па ви имате Бранислава Трифуновића (један од лидера протеста) који у интервјуу у исто време каже да је Косово смислена творевина и да ће је цео свет признати, а да је Република Српска нешто што само Србија може да толерише… Ајде сад, ако Вучића оптужујемо за Бриселски споразум оправдано, шта рећи о овоме? Да ли то значи да када ти грађанисти дођу на власт да више нећемо размишљати о Косову, да ће одмах потписати све? Имам право на основу тог интервјуа који је Бранислав Трифуновић дао Дневном авазу да поставим то питање.
У емисији се говорило о последицама и порукама Путинове посете Србији, затим о експлозивној ситуацији у Црној Гори, коју додатно подгрева мафијашки сукоб између Мила Ђукановића и Душка Кнежевића унутар власти.
У другом делу емисије Ивановић је говорио о убрзању и ескалацији војних, економских и геополитичких сукоба који реално прете да човечанство доведу на руб пропасти. Блокада Трампове администрације, криза владе Терезе Меј у Великој Британији, све извеснији иранско – израелски сукоб око Сирије и поновно отварање украјинске кризе су само нека од питања која су отворена у овој занимљивој емисији.
Погледајте целу емисију: