На основу предлога одлука Завода за заштиту споменика културе града Београда о проглашењу за споменике културе, Влада Републике Србије је током 2018. године утврдила је пет нових културних добара на територији града Београда, а у јануару 2019. године још два.
То су Српска школа у Батајници, Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности, Дом Савеза набављачких задруга државних службеника, Стара основна школа у Бежанији, Дом Удружења југословенских инжењера и архитеката у Београду, Дом Радничке коморе у Београду и просторно културно-историјска целина Насеље Церак виногради (Церак 1 и Церак 2).
Српска школа у Батајници, Улица пуковника Миленка Павловића број 5, подигао ју је кнез Никола Вулко у периоду од 1875–1880. године, а данас је то ОШ „Бошко Палковљевић Пинки”.
Својом архитектуром издваја се од осталих стамбених сеоских кућа и представља реткост као сачувана наменска типска зграда друге половине 19. века која сведочи о континуитету развоја школства и просветне делатности у области југоисточног Срема.
Дом Савеза набављачких задруга државних службеника у Београду, Улица Македонска број 21, грађен је од 1928-1929. године према пројекту архитекте Димитрија М. Лека, једног од најзначајнијих представника академизма у српској архитектури у периоду између два светска рата.
Ово је објекат подигнут за потребе еснафске организације, а значајан је и као место на којем су настала изузетна остварења нематеријалне баштине јер се у згради до марта 2014. године налазио Студио 10 Радио Београда, одакле су потекла најзначајнија дела у области радио драме.
Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности у Београду, Улица Париска број 14, подигнута је у периоду 1956–1960. године, према пројекту Мирослава Јовановића, једног од водећих српских архитеката друге половине прошлог века. У објекту, поред станова са сликарским атељеима, пројектован је и простор намењен излагању дела савремене уметности у коме је од 1961. почела је са радом Модерна галерија, данас Салон Музеја савремене уметности.
Стара основна школа у Бежанији у Војвођанској улици број 68 изграђена је 1891. године за потребе основне школе, као типски објекат заснован на сведеним постулатима академизма и сведочи о континуитету и развоју школства, али и економском статусу, привреденим приликама и положају српског становништва крајем 19.века. Поред тога овај споменик културе је најстарија сачувана зграда друге половине деветнаестог века на територији Градске општине Нови Београд.
Дом Удружења југословенских инжењера и архитеката у Београду у Улици кнеза Милоша бр.7 подигнут је између 1933. и 1935. године према пројекту архитеката Милана – Мише Манојловића и Исака Азриела, за потребе седишта струковног друштва формираног 1919. године и визуелно је требало је да презентује идеологију југословенства као доминантне политичке доктрине и удружења и државе.
Дом Радничке коморе у Београду, Улица Немањина број 28 саграђен је 1928. године према пројекту архитекте Светислава Путника у духу академизма. Будући да је објекат био намењен потребама радничке класе, а каснијих година стављен у службу образовања и културног уздизања, данас представља својеврстан трезор нематеријалне баштине.
Просторно културно-историјска целина Насеље Церак виногради (Церак 1 и Церак 2) у Београду изграђено је у периоду од 1978. до 1985. године према пројекту арх. проф. Дарка Марушића, арх. Миленије Марушић и др Недељка Боровнице, изабраном на југословенском позивном конкурсу 1977. године. Према својим архитектонско-урбанистичким и еколошко-вртним карактеристикама Церак-Виногради представља специфичну стамбену целину у Београду седме и осме деценије 20. века и сматра се јединственим градитељским подухватом у Београду који на најбољи начин представља синтезу природног окружења и архитектуре.
Блиц / Беоинфо
