Изјава портпарола Кремља Дмитрија Пескова, да се активност страних шпијуна у Русији за последњих неколико година интензивирала, дигла је прашину у руској јавности, те су многи почели да спекулишу да ли је та мрежа агената успела да проникне и у најуже кругове руске елите.
Шпијунажа је у последње време изузетно популарна тема, поготову откад су западне земље покренуле читаву хајку против Русије због наводног мешања у америчке председничке изборе 2016. године, када је победио Доналд Трамп, након чега су уследили и бројни „шпијунски инциденти“, попут тровања у Великој Британији и томе слично.
Истовремено, када је реч о Руској Федерацији, порицати чињеницу да страних шпијуна у тој земљи има, или да недовољно агилно обављају свој посао, било би у најмању руку наивно, оцењује за Спутњик новинар руског листа „Взгљад“ Јевгениј Крутиков.
Како би разјаснио тренутну ситуацију са страним шпијунима у Русији, Крутиков се позвао на извештај ЦИА, који је предат Трампу још када је преузимао функцију председника САД, у којем се говорило да у Русији постоји шпијунска мрежа која функционише изузетно дуго, између 25 и 30 година, и то унутар виших органа политичке и административне власти.
„То је све почело крајем осамдесетих година прошлог века, у ери Перестројке, а наставило се деведесетих када је Русија била растрзана. Из тог разлога проблеми унутар руског друштва постоје и дан-данас. Таква мрежа засигурно постоји и треба се изборити са њом. До сада је много тога учињено, а пре свега захваљујући томе што је ЦИА лишена могућности званичног присуства на територији Русије“, указује.
Иако су војни и научни сектори традиционално најинтересантније области за стране шпијуне, када је реч о Русији, велика пажња се посвећује управо политичком процесу, односно, на који начин се у Москви доносе политичке одлуке, поготову ако се узме у обзир тренутна ситуација, када је Русија притегнута сијасетом ригорозних санкција.
О томе да је руски политички сектор био интересантан западним службама, говори и податак да је после распада Совјетског Савеза широм Руске Федерације формирано мноштво различитих некомерцијалних организација, које су служиле за обуку и припрему „утицајних“ агената потребних за формирање јавног мњења у Русији, објашњава историчар Андреј Ведјајев.
„Милиони руских грађана били су обухваћени овим програмима, у том периоду је створено на десетине хиљада организација. Дакле, милиони су били обучавани западним методама вођења политике. Међутим, после доласка Владимира Путина на власт, ситуација је почела да се мења, а посебно после повратка Крима у састав Руске Федерације — тада је патриотизам поново почео да расте“, тврди.
Крутиков тај феномен сарадње руских политичара са САД објашњава чисто идеолошки, јер се родио у постсовјетском периоду. „Тада је био велики број Руса који су заиста искрено веровали да је Америка колевка демократије и у томе нема ничег чудног, имајући у виду време у којем су живели“, истиче.
Са друге стране, ако се узму у обзир војни и научни сектор, требало би споменути недавне оптужбе од стране Америке, да је Русија прекршила Споразум о ракетама малог и средњег домета, тиме што је направила нову ракету 9М729, имајући у виду да се оне базирају искључиво на обавештајним подацима ЦИА.
Крутиков сугерише да је до такве ситуације уопште и дошло, јер је Америка почела драстично да заостаје за руском ракетном индустријом.
„Очигледно је доношењу тих политичких одлука допринела одређена контраобавештајна делатност. Иако Трамп све време говори да не воли обавештајце и шпијуне, све нам говори да упркос томе и он, али и целокупна администрација у Вашингтону, изузетно активно користе податке које изналазе агенти ЦИА“, закључује.
Подсетимо, за борбу против страних шпијуна Русија данас има неколико државних служби за разлику од Совјетског Савеза, када је целокупна обавештајна делатност била централизована у оквиру КГБ-а. Пре свега, треба издвојити Спољну обавештајну службу (СВР) која се бави спречавањем претњи споља, затим Федералну службу безбедности (ФСБ) која се бави контраобавештајним пословима, а не треба заборавити ни Војну обавештајну службу, познатију као ГРУ.
Милош Ћурчин, Спутњик