Француски филозоф, писац и новинар Бернард Анри Леви, један од „најутицајнијих и најангажированијих интелектуалаца“ данашњице, у ексклузивном интервјуу за Н1 говорио је о свом односу према Босни и Херцеговини, дешавањима из ’90-тих, али и будућности Европе и Босне и Херцеговине, пише агенција Патрија.
„Европа је издала саму себе у Сарајеву и Европљани имају велики дуг према Босни и Херцеговини“, рекао је Леви, преноси агенција Патриа.
Са својом представом “Looking for Europe” Леви је кренуо из Милана почетком марта, а турнеју завршава у Паризу или због дешавања око Брегзита, у Британији. У Сарајеву, за које Леви каже да носи наслеђе европске цивилизације и мултиетничности, представа ће бити играна 13. априла у Народном позоришту.
Манифест који је Леви написао почетком јануара ове године а којег је потписало још 29 писаца међу којима су Орхан Памук, Милан Кундера, Салман Рушди, Абдулах Сидран, упозорава да се Европа налази у опасности и да је сада потребно борити се за идеју Европе пре но што нестане у таласима популизма, један је од алата Левијеве ‘борбе’ за опстанак Европе једнакости и демократије.
Ви својом представом шаљете јасну поруку да Европа не смије издати саму себе у 21. вијеку као што је то учинила у Сарајеву на почетку и на крају 20. вијека. Судећи према реакцијама публике вечерас у Прагу, као и реакцијама публике у другим градовима, чини се да обични људи разумију ту поруку. Али хоће ли вас разумијети они који одлучују, питао је уредик емисије Пресинг Амир Зукић
“Они који су донели лоше одлуке, већина их није данас с нама, умрли су. Код ових који данас одлучују, мислим да постоји почетак разумевања велике грешке коју смо починили и против себе, а не само против Босне и Херцеговине, кад смо одлучили напустити је, издати, не бранити Сарајево. Чини ми се да ова порука коју желим пренети кроз своје наступе почиње налазити пут до јавности, али и до владајућих кругова у Европи. Рађа се осећање кривице, барем осећај жаљења, идеје, да према Босни нисмо исправно поступили у то доба”.
Много пута сте наглашавали да мултиетничка, мултикултурална, мултирелигијска Босна и Херцеговина може постати нова нада, нова свјежа крв за Европу. Како?
“Онако како сам рекао у представи, рекао сам буквално, у оном делу у којем поручујем да, не само да БиХ треба да буде у Европи него да једна од најважнијих, главних европских институција треба да буде премештена из Брисела и смештена у Сарајеву. Ја верујем у то. Један од мојих ликова верује у то. Наравно, ту постоји и доза претеривања, али ја тако мислим. То мислим зато што, грубо говорећи, сама Европа све мање верује у своје властите вредности и често се управо на маргинама Европе налазе људи који и даље верују у Грал. У Босни, у Украјини такође, рекао бих исто за Украјинце, они су више Европљани него људи у Прагу или Паризу. Јер тамо постоји сан о Европи који није испуњен, и који је тако интензиван, а исти је случај и са Сарајевом.”
Ви сте велики критичар руског лидера Владимира Путина. Споменули сте га већ. А и раније сте га оптуживали да је од Русије направио крипто-фашистичку државу и да је развио радикални руски национализам. Али на Балкану Путин даје велику подршку Србији, као и дијелу Босне и Херцеговине који се зове Република Српска.
“Додик је један од тих популиста, могу и њега споменути, и он је једна од Путинових марионета. Ја подсећам на један роман Милана Кундере у којем се појављује луди доктор који убризгава своју сперму женама, ради се о гинекологу, и после девет месеци имате много беба које личе на тог доктора. То је управо оно што Путин ради. У Србији убризга и испадне Додик. У Мађарској инјектира мало своје интелектуалне сперме и имате Орбана. У Француској то је Марин Ле Пен. И тако даље. То су све мале бебе Путини, ови популисти су Путинови клонови. Они чине једну врсту интернационале. Интернационале кловнова, бледих имитатора Путина. Али Путин је јак, истински јак. Ја га не волим, он је за мене отелотворење најгорег, али барем је јак. А ови други, они нису јаки. Додик је једно ништа, искрено”, истакао је.
Додик је тренутно предсједавајући Предсједништва БиХ и увијек говори о Босни и Херцеговини као о измишљеној држави, као о држави која се мора срушити. Како увјерити људе у Босни и Херцеговини, који се уз све недаће с којим се суочавају, јако плаше могућности нових сукоба у својој земљи, да ће Босна побиједити, да ће опстати?
“Ја генерално сматрам да је дух јачи од силе и да је интелигенција јача од глупости. Верујем да у Босни постоји довољно интелигенције и духа да се победи сваки кретенизам. Верујем у то. Дух Босне можда пролази кроз период успаваности, али ће на крају победити”.
Да ли се ви особно бојите могућности избијања новог рата у Босни и у остатку Балкана?
“Не знам. Надам се да неће бити рата, наравно, и мислим да неће. Мислим да су лекције из прошлости још превише живе и свеже за људе у том подручју, да би преузели тај ризик. Не верујем у могућност новог рата”.
Нико то не жели то рећи директно, али да ли је прави проблем за Европу то што муслимани чине већину у Босни и Херцеговини? Да ли је Европа спремна прихватити такву земљу у своју породицу и да ли су сва оправдања заправо само лоши изговори. Шта ви мислите?
“Можда и јесте, али ако је тако, онда је то велика грешка и велики неспоразум. Европа живи и заувек ће живети са муслиманима. То је чињеница. Босна и Херцеговина је интересантна јер у њој живи један демократски ислам, просветљени ислам, ислам који поштује људска права, секуларизам. То је ислам Босне и Херцеговине који ја познајем из 90-их. Велика грешка Европе је била што није схватила и примила ово подручје света и духа у своје окриље. То би променило много тога. Она би радикалне европске муслимане учинила мањином. Показала би свим муслиманима у Европи шта значи демократски ислам и како је он могућ на босанском примеру. Показала би да Европа јесте против радикализма, али да није против ислама. Да јесте против фашизма, али да није против Кур’ана. Да јесте против терориста, али да није против једне вере. То је велика пропуштена прилика за Европу и Европа изгледа наставља с тим”.