ИСТИНА О ЈАСЕНОВЦУ: Југословенска УДБА му претила да „не дира у осињак“ – Србољуб Живановић (ВИДЕО)

У двадесет и осмој емисији емисији „Разбуђивање“ угостили смо Проф. др Србољуба Живановића, члана Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу.

Србољуб Живановић је Србин, који је рођен у Сарајеву 1933. године јер је његов отац ту добио прво запослење као железнички радник. Његови преци су из источне Србије са падина Хомољских планина.

Академик Живановић је као дечак запамтио почетак Другог светског рата, окупацију Сарајева од усташа… његова породица се често селила због опасности да његовог оца не ухапсе усташки злотвори. Медицински факултет је завршио у Београду, а после тога се бавио судском медицином и антропологијом.

Услед притиска јавности руководство социјалистичке Југославије у пролеће 1964. године доноси одлуку да формира домаћу комисију за утврђивање истине о Јасеновцу коју су сачињавали два професора из СР Словеније, један Хрват Маричић и један Србин – Живановић. Комисија је послата на локалитет некадашњег концентрационог логора Јасеновац и почела да врши истраживања око месец дана. Нису имали контакт са „спољним светом“ јер су читаву ту операцију надгледали агенти југословенске безбедоносне службе УДБ-е. Истраживања су била мучна и тешка јер се радило о стотинама хиљада лешева и откопавању масовних гробница.

Сав њихов материјал је заплењен, а сам Проф. др Србољуб Живановић је дао један интервју београдском листу Илустрована Политика у вези са тим истраживањима у Јасеновцу, који никада није објављен. Штавише, добио је претњу да „не дира у осињак“.

Напустио је отаџбину и отишао у Африку да ради посао за који се школовао. Касније је отишао Велику Британију, тачније у Лондон, где се настанио. Своја истраживања о Јасеновцу и другим стратиштима усташке Независне Државе Хрватске није прекидао него је наставио са посебним жаром.

Тако је долазио и до веома интересантних података, као што су сарадња усташа и комуниста, тачније у затвору у Сремској Митровици давне 1935. године дошло је до потписивања споразума између Коминистичке партије Југославије и Усташког покрета, па су Моша Пијаде и Миле Будак ставили параф на папир. Циљ је био уништити Србе и Српску православну цркву, јер су усташе као ватиканска чеда и комунисти као синови пролетерске интернационале сматрале да свако ко хоће да подигне револуцију у Европи мора да сломи прво православне Србе.

Ватикан је још 1930-их година помагао усташки покрет у Италији и спремао их за обрачун са Србима. Априлски напад на Краљевину Југославију 1941. године донео је слом и распарчавање њене територије, где је највећи део припао Независној држави Хрватској у коју су ушли: Загорије, Славонија, Срем, Босна, Банија, Кордун, Лика, Горски Котар, Дубровник, део Далмације, Херцеговина… већим делом области насељене српским живљем и са православним светињама.

Усташка идеологија и смисао постојања је били су засновани на истребљењу Срба и православља. Покољи над Србима су почели већ крајем априла 1941. у Гудовцу, настављени у Вељуну на Ђурђевдан 1941. и тако редом. Када су Италијани увидели да систем концентрационих логора Јадовно-Госпић-Паг представља незамисливе ужасе и да број жртава расте из дана у дан, они су га затворили. Мало касније, 21. августа 1941. заживео је логор Јасеновац у југозападном делу Славоније – логор који се стално ширио и постао права „фабрика смрти“. Затвореници Срби, Јевреји и Роми су довожени углавном сточним вагонима. Убијања су вршена на најстрашније начине, здравом људском мозгу несхватљиве. Људи су топљени у казанима и од њих су прављени сапуни, спаљивани су у високим пећима и слично.

У два наврата усташе су палиле документацију у Јасеновцу 1943. и крајем априла 1945. године. Сви напори током Другог светског рата да се ослободи Јасеновац нису уродили плодом јер је врх КПЈ то стално стопирао.

Број жртава који већ деценијама изазива проблеме у српско-хрватским односима откривен је управо од оне комисије из 1964. Како академик Живановић тврди, у јасеновачким казаматима убијено је 700.000 Срба, па 30.000 Јевреја…. и 80.000 Рома. Тај број је израчунат на основу десне бутне кости у једној јами. Комисија је била убрзо распуштена.

Тек касније, 1991. на иницијативу удружења из Бањалуке формиран је један посебан тим међународних експерата, научника од којих ниједан није био са подручја СФРЈ. Они су истраживали локалитете у Јасеновцу и утврдили бројку од 700.000 Срба, 30.000 Јевреја и 80.000 Рома. Тако је и презентовано светској јавности.

О Јасеновцу и усташким стратиштима проф. др. Србољуб Живановић је до сада написао три књиге. У свакој књизи каже да главну одговорност за усташке злочине сноси Ватикан, јер су тамо знали све шта се дешава и подстрекивали усташе преко римокатоличких свештеника. Он наводи и податак да је око 1.400 фратара директно учествовало у геноциду над Србима 1941-1945.

Погледајте целу емисију: