30 СТАРИХ СРПСКИХ РЕЧИ које смо заборавили, а које су АПСОЛУТНО ФАНТАСТИЧНЕ!

Будући да се језик прилагођава потребама савременог друштва склон је сталном мењању. Данас је мало говорника који би могли да објасне значење многих речи српског језика. Постоје и речи чија је употреба данас мала, али то не значи да их треба заборавити.

старе српске речи
Фото: Илустрација

Представљамо вам 30 речи српског језика које су се раније користиле, а за које мало ко данас зна.

А: АБЕРДАР м (тур. хабердар) топ или пушка којима се нешто објављује, даје абер.

– Кад пукне топ абердар, онда да се груне у бок … Турцима (Милан Ђ. Милићевић)

Б: БЕЗРЕДИЦЕ прил. без утврђеног реда.

– Ми безредице идемо по воду, кад која доспе (Јован Јовановић Змај)

В: ВОЊАЛО – чуло мириса.

– Првий паръ су живци носа или воняла; другий живци очию или вида (Јован Стејић)

Г: ГОРТАН м (рус. гортань) грло, гркљан.

– Пчеле Медь сисаю и шнимь гортань нашь услаждаваю (Доситеј Обрадовић)

Д: ДОБРОЖИВЕЛИЦА ж и м бонвиван.

– Пера је доброживелица и коцкар (Позориште, часопис, 1872)

Ђ: ЂУСЛА ж покр. крупна, јаче развијена женска особа (Бачка, Тихомир Остојић)

Е: ЕГЕДА ж (мађ. хегеду) виолина.

– Са својом дворском музиком (с егедама) и с неколико момака … пошаље [их] у цркву те се венчају (Вук Караџић)

Ж: ЖИЛИШТЕ с место живљења, пребивалиште, боравиште.

– Зајми и нас страшнијем крицима / Из небесног блаженог жилишта (Петар II Петровић Његош)

З: ЗАБЛАГОДАРИТ свр. постати захвалан, осетити захвалност према некоме.

– Већина људи од укуса нема много да заблагодари својим наставницима за своје васпитање у том погледу (Богдан Поповић)

И: ИЗЈЕДИПОГАЧА м и ж изјелица, прождрљивац.

– Ти си један изједипогача! Један испичутура (Вук Караџић, Српски рјечник)

Ј: ЈЕРБАСМА м врста сочне јесење крушке.

– Она је као крушка јербасма, слатка а мека (Иво Андрић)

К: КОШТАНИК –ика м костур, скелет.

– Званичне тајне, рећ ће коштаник / не казују се површницима (Лаза Костић)

Л: ЛИЛА ж танки, глатки слој коре дрвета (брезе, трешње, вишње и сл.), који се лако љушти.

– Одора јој као свила / Бела као бела лила / Чиста као зора рана (Радован Кошутић)

Љ: ЉЕСАК м сјај, одблесак.

– Од љеска зимског сунца … изгледало је то пиво прозирно (Петар Пеција Петровић)

М: МОСТАТИ несвр. шатровачки: ћутати, мучати (у језику мутавџија) (врањски крај, Милан Ђ. Милићевић)

Н: НЕДРОГРИЗ м ујед за недра, женске груди.

– И узе од сваке [девојке] по један огризак недрогриз … И носач сваки пут омахну главом, па их љубљаше, па штипаше и грљаше (Станислав Винавер)

Њ: ЊЕГОВСКИ, -а, -о карактеристичан за њега, њему својствен.

– Проку је обезнанила његовска, љута крв (Вељко Петровић)

О: ОТИХ м индив. тишина, утихнулост, заборав.

– Маринко искренуо је пред њих сваки џеп, поотварао без кључева све оне ладице, које скривају гријехе у отих (Јосип Козарац)

П: ПОБРАДЊИК м етн. део женске ношње који се састоји из два реда крупног сребрног новца пришивеног на дебелој кудељној крпи

Р: РОСУКАТИ несвр. помало росити (Вук Караџић, Српски рјечник)

С: СУВИЦА ж покр. грожђе које се прокува у морској води и затим осуши; суво грожђе.

– Сушењем при благој топлоти добијамо … од грожђа тз. сувице (Милан Батут)

Т: ТИКВАРА врста јабуке

Ћ: ЋИКАРА ж шоља, шалица

У: УСРЖИТИ, –им свр. учинити да нешто скроз захвати, прожме, да продре у срж нечега.

– Код … Војновића је стил … дубоко усржен у само дело, оно … кроз њега живи (Милан Богдановић)

Ф: ФИЈУЧАН, -чна, -чно изложен фијуку ветра.

– Тутње поносне легије што се по голетима фијучним роје (Милутин Бојић)

Х: ХЛЕБАЧА ијек. хљебача ж хлеб (с квасцем).

– Вазда су му на трпези погача, хљебача, бардак вина (Стјепан Митров Љубиша).

Ц: ЦАКЛО с стакло.

– Кад под њом [обалом] с брода завириш у тиху пучину, видиш сваку кућу … гдје се у води као у цаклу цакли (Стјепан Митров Љубиша)

Ч: ЧАПОР м грудва смрзнуте земље која се издиже од тла.

– Осване и сив дан са смрзнутим чапорима … блата по цестама (Иван Козарац)

Џ: ЏИЛИТНУТИ СЕ свр. потегнути џилит (копље), бацати џилит.

– Срамота је такоме јунаку … џилитнут се, не погодит циља (Иван Мажуранић)

Ш: ШАЛЕ прил. лако, као од шале.

– Кога моје вино обори, тај се не диже шале (Стеван Сремац)