Мати Гликерија на сахрани у манастиру Нова Никеја: Ћелије никад нису напустиле владику Артемија

Бивши епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић) сахрањен је јуче у родном Лелићу у манастиру Нова Никеја, седишту Епархије рашко-призренске у егзилу.

Од њега се опростило више од хиљаду верника из свих крајева Србије и дијаспоре, као и монахиње из манастира Ћелије, у коме је владика Артемије био духовник 16 година наследивши на тој дужности архимандрита Јустина (Поповића).

Заупокојену литургију и опело служили су хорепископи и монаштво ЕРП у егзилу.

– Служити Богу, а не времену – био је мото владике Артемија, чији је живот био поплочан страдањем. Остао је веран Цркви светих отаца, следећи постојано и смирено пут свог духовног оца Јустина и земљака и светитеља владике Николаја. Очувао је њихов аманет и дату епископску заклетву, а нас, његову духовну децу, обавезао духовним наслеђем да наставимо његовим светосавским путем православне вере. Његов часни гроб биће заветно место за испуњење његовог аманета да „без вере нема Цркве, ни Срба и Србије без Косова и Метохије“ – рекао је у беседи на опелу хорепископ новобрдски и панонски Максим.

Срби са КиМ донели су јуче у Лелић земљу из Грачанице и Косовске Митровице, „како би ублажили сузу владике Артемија коју је пустио за КиМ кад су га са њега прогнали“.

Јована Баљођевић из Ораховца, између осталог, поручила је да је „одласком владике Артемија утихнуо мајчински глас СПЦ“ и прочитала телеграм Мери Марте Волш из Ирске, бившег службеника УН администрације на КиМ у коме истиче да јој је била част што је „упознала човека који је много пропатио ради истине и хришћанских вредности“.

– Ми смо потомци истог духовног оца Јустина, који је живео како је говорио. Зато смо ми изнад свега, служимо Богу, Светом Сави и оцу Јустину и ма где били ми смо православци, светосавци и јустиновци. Ћелије никад нису напистиле владику Артемија, ја сам га посећивала и у Шишатовцу и овде у Лелићу. Преко покојног владике Милутина Синоду предала захтев са 15.000 потписа да се процес обнови и владики врати достојаство – рекла је мати Гликерија опраштајући се од владике Артемија.

Библијска сцена: У једном тренутку јато птица почело је да кружи изнад места сахране, те се они који су томе присуствовали и даље питају да ли то има неку симоблику, пишу Вечерње Новости.

Он је преминуо после краће болести у 85. години прошле суботе на празник Сабора Светог архангела Михаила на дан 60. годишњице монашења у манастиру Ћелије.

Владика Артемије је сигурно личност која је уз владику и потоњег патријарха Павла, оставила најдубљи траг у животу многострадалних: Косова, Метохије и Рашке области. Својом духовном снагом, препородио је готово угашен монашки живот у манастирима широм Косова, Метохије и Рашке.

Преданим радом са свештенством и мирјанима, вратио је православни живот међу православни народ на КиМ након вишедеценијске ере атеизма, подигао је на десетине цркава и манастира широм ЕРП и широм православне васељене, био је велики духовник који је замонашио преко 400 монаха и монахиња.

Ширио је истину без бојазни, знајући да „Бог није у сили него у правди“, и страдавао је за Бога и правду.

Био је сидро које је задржало српски брод на Косову

У најтежим данима по српски народ на КиМ, са својим свештенством и монаштвом остао је као сидро које је задржало српски брод да га олуја НАТО агресије не однесе у неповрат.

Владика Артемије је био духовно чедо светог Јустина и духовни отац светог Харитона, чиме је његов даљи пут у Царство Небеско одређен, чиме је наш народ добио још једног молитвеника пред Господом.

Одлазак владике Артемија је велики губитак за његову духовну децу, и за све људе који су га познавали.

Јелена Тасић, Данас / Информативна служба Српског националног форума (СНФ) из Грачанице