Адвокат који живи у Швајцарској читавог живота био је атеиста, све док се није сусрео са православним храмовима. Како наводи, православље је за њега духовније и искреније, а жеља му је да посети Дечане.
Адвокат Оливер Лике (45), Немац који годинама живи у Швајцарској, рођен у протестантској породици, који је читавог живота био атеиста, пре неколико дана крстио се у српској цркви и прешао у православље. То је „последица“ Оливерове љубави према Србији и српском народу, са чијим се недаћама и историјом упознао приликом разних посета нашој земљи.
Оливер је рођен у Офенбургу, где је као дечак упознао Небојшу, Србина из Панчева који му је убрзо постао најбољи пријатељ. Од њега је и први пут имао прилике да чује о тешким временима у нашој земљи, санкцијама, ратовима, историји.
Управо због Небојше, у Србију је први пут дошао давне 1998, када је имао 22 године.
– Сам мој долазак из Немачке у Србију је био компликован. Нисам могао да дођем авионом, те сам морао да путујем аутобусом, преко Мађарске. Требала ми је и виза преко конзулата у Франкфурту. Тада сам видео последице ратова и санкција који су погодили Србију – започиње Лике за Телеграф.рс.
Ипак, упркос недаћама које су задесиле нашу земљу, у Панчеву је осетио прави српски менталитет који описује једном речју – гостопримством. Тада се, могло би се рећи, и заљубио у Србију.
– Када сам дошао тамо, сви су скочили, било им је необично драго што је „Шваба“ дошао код њих у госте. Фасцинирало ме је то што би сви они пре умрли од глади, него да ја из њихове куће не одем сит. Осећао сам се врло добродошло – прича Немац.
У Србију је поново дошао после 21 годину, како би посетио породицу свог пријатеља Небојше, али и због свог пријатеља Александра Дорина, новинара и публицисте који је хапшен због писања књиге о Сребреници.
За западне медије, Срби су људождери и примитивци
Претходних година доста тога је сазнао о Србима, о паду Крајине, Јасеновцу… схватајући да западни медији о српском народу стварају потпуно погрешну, изопачену слику.
– Представили су Србе као примитивце и људождере. Још тада, када сам први пут био у Србији, видео сам да то што медији на западу пишу нема везе са оним што сам затекао када сам дошао. Такође, слушао сам и од Небојше о свему што се Србима дешавало, а он је мој пријатељ и њему сам много више веровао – прича Оливер.
Како каже, на западу се често понашају као да је њихов народ супериорнији у односу на Србе и Русе.
– Никада нисам поверовао западним медијима, био сам уверен одувек да не може то тако једнострано да буде. Било ми је тешко да гледам и када су се према Небојши понашали ружно јер је друге националности – наводи Лике.
Православље је духовније, искреније
Оливер прича да га протестантизам и римокатолицизам нису никада привлачили, а све док се није сусрео са православним црквама, иконама и фрескама, био је атеиста.
– Први пут сам био у једној руској православној цркви у Франкфурту на служењу ускршње литургије и тада ме је то привукло. Православље је аутентичније од оног што сам видео у Немачкој, Швајцарској, делује ми искреније, духовније. Док је римокатолицизам некако мрачан и празан, православље је препуно боја – описује Немац своје утиске о православној вери.
Његова породица добро је прихватила ту одлуку, да пређе у православну веру, а Оливеровом другу Небојши је, како каже са осмехом, изузетно драго.
Лике на десној руци носи бројаницу коју је купио у једној српској цркви, а око врата ланчић са привеском на којем се налази Свети Никола. Њега је купио у Украјини.
Сада, као православац, жели да настави са обилажењем православних храмова. Највећа му је жеља да посети Косово и Метохију и тамошње манастире.
– Највише бих волео да посетим Дечане – прича наш саговорник који је дан пре нашег разговора био на Мокрој гори и тамо обишао још једну српску цркву.
Воли живот као Србин
Док велики број Срба жели да оде из Србије у Немачку, у потрази за бољим животом, Оливер Лике Немац је из Швајцарске који жели да живи у Србији.
– Тамо је све толико регулисано, осећа се огроман притисак, нема спонтаности. У Србији је то другачије, људи те пуштају да живиш како желиш – каже Немац.
Истиче да тренутно нема времена да учи српски језик, али када дође у Србију, чини се да већ разуме неке речи. За сада зна да каже: „Добар дан“, „Слушај“, „Извини“, „Хвала“, „Пријатно“, али и „Једно пиво“, „Ја сам Швабо“, „Ја сам пијан“, шали се Оливер.
Швајцарце описује као хладне, материјалисте и дволичне, а Србе као гостопримљиве и опуштене.
Ипак, горак укус у устима оставио је таксиста који му је за вожњу уместо 500 динара, узео скоро 3.000.
– Ето, да не буде све позитивно код Срба, да не идеализујем Србију – уз смех каже Оливер, који по свом темпераменту много више подсећа на Србина него Немца.
– Сличан сам Србима по томе што волим да једем, да пијем, а пре свега ми се свиђа то што су људи директни. Лепше ми је да ми људи опсују мајку, али да бар знам на чему сам, док ни у Швајцарској, ни Немачкој то није тако. Као Срби, више волим живот него материјализам – истиче Немац.
Немачка да се извини Србији
Иако Немац, Оливер сматра да његова земља треба да се извини Србији због ратова који су пратили нашу заједничку историју.
– Ако узмемо у обзир да је Немачка бомбардовала Србију три пута, а Србија никада Немачку, онда је до оних који су починили то бомбардовање, ту неправду, да се потруде да побољшају односе, а не до оних који су жртве. Био би ред да уследи једно извињење од Немачке Србији. Ми Немци смо последњи који треба да паметују о тим односима. Немци треба да направе први корак – поручује Лике.
Како додаје, посебно су га погодиле приче попут масакра у Панчеву за време Другог светског рата, Косовски бој, али и приче из Јасеновца о којима је помало слушао од свог српског пријатеља.
У Србију ће доћи опет, за два месеца, а планира да настави са посећивањем православних храмова.
Драгана Симић, Телеграф
