Постоји тенденција да се на уметничке, математичке или научене геније гледа као на потиштена бића. Ернест Хемингвеј, Емили Дикинсон, Вирџинија Вулф, Едгар Алан По и Волфганг Амадеус Моцарт, сви они су били брилијантни, креативни, изузетни умови, али су били изузетно склони тескоби.
Поставља се питање да ли постоји директна веза између вишег IQ и депресије? За почетак, виши ниво интелигенције не доприноси нужно развоју било какве менталне болести.
Међутим заиста постоји одређена предиспозиција према појачаној забринутости, самокритичности и искривљеном, обично негативном, погледу на свет. У многим случајевима ови фактори стварају идеалне услове за депресију.
Уз то треба напоменути да постоје изузеци. У нашем друштву имамо брилијантне људе који максимално искориштавају свој потенцијал улажући не само у свој живот но и у само друштво. Ипак, многе студије и књиге показују ову јединствену везу са депресијом, посебно код људи чије је IQ изнад 170.
Личност високо интелигентних људи
Књига Креативни мозак је штиво од велике помоћи за разумевање начина на који функционише мозак најпаметнијих и најкреативнијих људи. Неуролог др Ненси Андрејасен у њој помно демонстрира значајну тенденцију да генијалци у нашем друштву могу да развију одређене поремећаје: биполарни поремећај, депресију, нападе тескобе, а посебно нападе панике.
Чак нам је и Аристотел својевремено показао да интелигенција иде руку под руку са меланхолијом. Генијалци попут Сер Ајзака Њутна, Артура Шохопенхауера и Чарлса Дарвина патили су од дугих периода неурозе и психозе. Вирџинија Вулф, Ернест Хемингвеј и Винсент Ван Гог су предузели застрашујући корак окончања сопственог живота.
Међутим, увек је било тихих, несхваћених, усамљених генијалаца који су живели у својим малим световима. Одвојени од стварности која им се чини превише хаотичном, бесмисленом и разочаравајућом.
Студије о интелигентним људима
Зигмунд Фројд са својом ћерком Аном проучавао је развој групе деце с коефицијентом интелигенције изнад 130. У својој студији открио је да их је скоро 60 одсто на крају развило депресивни поремећај.
Ту је и прослављени рад Луиса Термана, пионира образовне психологије с почетка 20. века.
Било је то 60-их година када је почело дуго проучавање високо способне деце. Деца са IQ изнад 170 учествовала су у једном од најпознатијих експеримената у историји психологије. Ту децу су звали „термитима“. Тек 90-их година дошло је до извлачења неких важних закључака из студије.
Интелигенција – тешко бреме
„Термити“, деца Луиса Термана који су поменутих 90-их били средовечни одрасли, показали су врло занимљиве резултате. Установљена је веза између високе интелигенције и нижег нивоа задовољства животом. Додуше, многи од њих стекли су славу и важне позиције у друштву. Али многи су такође покушали самоубиство више од једном или су постали зависници од алкохола.
Још један значајан аспект који открива ова група људи је посебна осетљивост на светске проблеме. Бриге им нису садржале само проблеме неједнакости, глади у свету или ратовима. Високо интелигентним људима смета егоистично, ирационално и нелогично понашање.
Емоционалне „слепе тачке“ интелигентних људи
Стручњаци нам кажу да високо интелигентни људи понекад развију дисоцијативни поремећај личности. Они своје животе виде споља, попут приповедача који користи треће лице да види са помном објективношћу, али без осећаја да су у потпуности део тога.
Ова перспектива проузрокује „слепе тачке“. То је концепт који је тесно повезан с емоционалном интелигенцијом, о чему је Даниел Големан говорио у занимљивој књизи истог наслова. Та перспектива проузрокује самообмане, озбиљне погрешке у перцепцији.
Дакле, оно што високо интелигентни људи често раде је искључиво фокусирање на оно што недостаје њиховој околини. Ствари које нису синхронизиране, егоистични делови света, свет у који не могу да се уклопе. Често немају емоционалне вештине да пронађу мир у овом збуњујућем свету.
Још једна ствар коју можемо да закључимо о високо интелигентним људима јесте да им често недостаје једно критично подручје: емоције. То нас доводи до другог закључка: можда би требало да додамо још један фактор IQ, пише Exploring Your Mind, преноси Индекс.хр.
