Високошколска установа није овлашћена да уређује основе престанка радног односа наставника и сарадника, нити може „одузимати звања“, оценио је Уставни суд.
Тако пише лист Политика, позивајући се на одлуку суда објављену 14. јула у Службеном гласнику.
Одредба Правилника о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова, које уређује процедуру одузимања звања због изречене мере јавне осуде за повреду Кодекса професиналне етике Универзитета у Београду – нису у сагласности са Уставом и законом, одлучио је Уставни суд, пише данашња Политика.
Оцењени су као неуставни и ставови одредбе Статута Унверзитета у Београду којом се утврђује „општи предуслов у погледу неосуђиваности за инфамна кривична дела и повреду Кодекса“.
Начин престанка радног односа предвиђен је Законом о високом образовању и Законом о раду, па је стога незаконита одредба члана 8 и 8-а Правилника о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова.
Уставни суд је навео да је јавна осуда, као једна од мера за повреду Кодекса, из оспореног правилника, претворена у правни основ за губитак стеченог научног назива доктора наука.
Једноставније речено, ниједна етичка мера, па ни јавна осуда не може се, противно Уставу и закону, претворити у радно-правну санкцију, што је управо овим правилником, као подзаконским актом, предвиђено, пише Политика, између осталог, у подужем тексту о тој одлуци.
Поједини медији на својим сајтовима пренели су информацију о одлуци Уставног суда, уз оцену да то „значи да би министру финансија Синиши Малом требало да буде враћен докторат“.
Бета / Политика