У мору истих, више пута поновљених информација, појавила се кап која све прелива на другу обалу – ону на коју нас усмерава Драган Стојић својом књигом Између неког и несреће, састављеном од два поглавља. Првом, у ком је аутор на истинит, а духовит начин описао утакмице енглеских клубова у прошлости, биографије некадашњих чланова кошаркашке НБА лиге и другом, попуњеном причама о не баш духовитим темама, у којима можете сазнати много тога што јавности остали аутори и медији не нуде.
Драган вам, како је то сјајно објашњено у коментару на једној друштвеној мрежи, нуди публицистички и тематски „шведски сто“. Смех и сузе, најкраће речено.
Као врсни познавалац историје спорта последње декаде прошлог века, Стојић, сјајни и
незаслужено потцењени истраживач и писац, не без разлога ангажован од стране уредништва портала Хронограф , на јединствен и помало романтичарски начин већ на почетним страницама књиге повезује утакмицу Манчестер Јунајтеда са Ивицом Дачићем, у наставку објашњава који се тренер осећао мањим од сопственог презимена због лоше игре тима који је предводио или како је касир из самопослуге можда утицао на промашај чувеног нападача Арсенала.
Склон само њему својственим „трилерима“, аутор књиге, ван сваке сумње, успева у науму назначеном у предговору издања, да задржи читаочеву пажњу до краја реченицама следећег типа : „Популарни Убица дечјег лица је можда милосрдан према упецаним рибама, пијаном комшији који у пет ујутру ’’до даске’’ одврне Гансе или Милета Китића, али се према голманима односио као да су му украли кавијар из фрижидера, а то је демонстрирао и овом приликом“ (у наставку текста је опис постигнутог гола).
Тачки на фудбалске приче додаје још две настављајући кошаркашким.
Остајући веран свом стилу, кроз каријере двојице играча нас води у нама толико битни Дејтон, дели страх са онима који су играли против „медведа“, упознаје вас са човеком којем је обруч личио на савијену грану јабуке, о томе ко је демонтирао инструменте кошаркашима Јута Џез и зашто би тадашњи играчи пре бирали да препешаче Трансибирску железницу него да играју утакмицу против Мајкла Џордана и његовог Чикага и томе слично.
У закључном поглављу аутор демонстрира своју упућеност у друштвено – политички живот из прошлости Украјине, Русије, Србије. За разлику од масе новокомпонованих стручњака за „украјинско питање“, који се њиме до јуче нису ни бавили и за које овај проблем не постоји пре 2014, Драган Стојић је дводеценијски истраживач ове проблематике, а објављене делове чланака о томе стално допуњује мало познатим подацима, што чини и у овој књизи.
Осим поменутог, сузе ће вам се сливати низ образе док будете читали дирљиву али поучну причу о верности два пса према људима и обратно, док ћете посебно поштовање исказати према многим српским женама после читања о њиховом пожртвовању током окупације и још много тога занимљивог и поучног пронаћи ћете кроз штиво насловљено са Између неког и несреће.
Одлично дело објављено од стране издавачког сектора портала exyufudbal из Суботице можете бесплатно прочитати кликом на линк : Драган Стојић: Између неког и несреће
