Конак кнегиње Љубице је једна од малобројних сачуваних зграда из времена прве владавине кнеза Милоша Обреновића. Конак је саграђен 1830. године и замишљен је да буде репрезентативни двор српске владајуће династије Обреновић. Међутим, због близине Турака, кнез Милош је мало боравио у њему.
- Диванхана на спрату је смештена изнад доње диванхане, са миндерлуцима у плавој боји.
2. Соба кнегиње Љубице се налази до диванхане у приземљу, што не треба да представља изненађење јер је кнегиња била писмена и често је кнезу помагала у склапању послова.
3. Намештај у турској соби потиче из породице Павла Денића, важне политичке личности у другој половини 19. века.
4. По налогу кнеза Михајла, године 1836.уз собу кнегиње љубице дозидан је велики амам.
5. Централно место у соби кнегиње Љубице заузима њен портрет са сином Миланом који је као младић, убрзо након што је ступио на престо, умро 1839 године.
6. Породични предмети, изложени у соби кнегиње Љубице, међу којима се издваја доламица (кошуља) кнеза Михајла у којој је крштен, а коју је сама кнегиња сашила
7. Алтдојч салон из друге половине 19. века обилује декоративним елементима који подсећају на готичке и средњовековне стилове
8. Кнегиња Љубица је била строга жена, како се данас каже, „старог кова“. Облачила се једноставно, а у време Првог и Другог српског устанка за појасом је по предању увек имала два пиштоља.
9. Намештај у овом салону припадао је краљици Наталији и био је део ентеријера Старог Двора (данас Скупштине града Београда)
10. Портрети Краљице Наталије и краља Милана Обреновића
11. Јелисавета Савка Обреновић (1814–1848) била је треће дете кнеза Милоша и кнегиње Љубице
12. Икона, о којој нема никаквих података, а коју је највероватније радио руски иконописац.
13. Фигура анђела на каљевој пећи у салону бидермајер
14. Диванхана у приземљу је служила за примање посета и склапање послова.
15. Сервис за чај Мине Караџић, ћерке Вука Стефановића Караџића, која је била удата за Алексу Вукомановића, братанца кнегиње Љубице
16. Шкриња (сандук, ковчег) је један од најстаријих облика намештаја који се углавном користио за складиштење одеће, али и драгоцености.
17. Фонограф, претеча грамофона, бележио је звук на металном ваљку.
18. Радна соба у стилу неорококоа, налази се на спрату Конака, а у њој доминитну улогу има сто са фиокицама, које су имале могућност закључавања , чиме су власнику омогућавале приватност.
19. Листа песама, на унутрашњој страни поклопца фонографа говори нам да се посетиоци Конака уживали у звуцима српских народних песама , али и валцера
20. Порцеланске вазе и крцкалица за орахе из 19. века.
21. На крову Конака је осмострано кубе, које је служило као осматрачница, а на ком су се назалили војници гардисти, чија је дужност била да обезбеде сигурност кнегиње и њених синова.
Нажалост, „инвеститорски урбанизам“ који последњих двадесетак година „цвета“ у Београду и Србији, прети да уништи и ово историјско здање од непроцењивог културног значаја за Србе. Наиме, приватни инвеститор изградио је објекат који се практично наслања на Конак кнегиње Љубице. Невероватно, зар не?
Све фотографије можете погледати на следећем линку:
Лола Ђорђевић, Спутњик
