После дугогодишњег ћутања рашчињени Епископ рашко-призренски Артемије ексклузивно за Експрес испричао је своје виђење суштине свога сукоба са СПЦ, испричао је да се врх Српске православне цркве приклонио екуменизму, па сад заједно с другим црквама стварају нову светску религију, газећи учења Исуса Христа, светог Саве, Јустина Поповића и Максима Исповедника.

Када је у пролеће 1991. године изабран за владику рашко-призренског, Артемије Радосављевић је у наредних осам година, до почетка рата, препородио епархију у којој се налазе најзначајније српске светиње. За њим је из манастира Црна Река и других православних храмова на Косово и Метохију дошло неколико десетина углавном младих монаха који су оживели Високе Дечане, Призрен, Велику Хочу, Бањску, Девич, Грачаницу…
Деведесетих година прошлог века на Космету је, под “покровитељством” владике Артемија подигнуто око 100 цркава, организовано је неколико саборних крштења, народ је почео да се враћа цркви и вери. Владика Артемије је, уз патријарха Павла, био најомиљенији монах у народу. Веровао је и залагао се да Косово и Метохија никада неће остати без Србије. Међутим, недуго после бомбардовања и окупације јужне покрајине, владика Артемије се озбиљно супротставио покушају да српски средњевековни манастири постану „косовско“ (читај: албанско) наслеђе, и одупирао се амбивалентној политици коју су према Косову водили власти у Београду и врх СПЦ. Чаша жучи се прелила када се јавно супротставио потпредседнику САД Џозефу Бајдену да посети манастир Високе Дечане без његовог благослова. То нису могли да му опросте ни чланови Сабора СПЦ, а ни власт на челу са Борисом Тадићем.
Владика Артемије је прво протеран из епархије, затим је рашчињен, против њега је покренут судски поступак због наводне злоупотребе црквеног новца и на крају је изопштен из СПЦ. За српску цркву он је лаик Марко Радосављевић.
У том сукобу нико није победио, сви су изгубили.
Артемије није прихватио одлуке СПЦ јер је, како каже, неканонски рашчињен и изопштен, без доказа о његовој духовној и правно-пословној кривици. Са више од 150 монаха и свештеника наставио је да води своју “рашко- призренску епархију у егзилу”.
Сукоб цркве и њеног слуге је толико сложен и дубок, да он осликава сву суштину кризе у коју су запали српско друштво и СПЦ.
Артемије је од СПЦ тражио да се врати канонским прописима и обичајима који су утемељени на Светом писму и учењима Господа Исуса Христа, на Светом предању и учењу Светог Саве, Максима Исповедника и многих других, све до Светог Јустина Поповића – да се одрекне екуменизма. Тражио је да Црква на поменутим принципима брани Косово и Метохију. Држава и Црква су одлучиле да тргују Косовом, а Артемијеве ставове прогласиле за јерес!?

Знам да је владика Николај Велимировић давно записао, а и говорио је то у проповедима да су нама кола пошла низбрдо када смо катедре по манастирима заменили владичанским дворцима… Јер некада су владике становале у већим манастирима, чувеним манастирима, али и живели манастирски, монашки. Кад су ушли у владичанске дворове луксузне, бесне, онда је дошло до слабљена духа, а са слабљењем духа слаби и све остало
Ученик Јустина Поповића, после Богословског факултета у Грчкој је докторирао на тему “Тајна спасења по светом Максиму исповеднику”, водио је Рашко-призренску епархију 19 година. Данас обавља службу Божју по катакомбама, каже „тамо је хришћанство и почињало”, а прати га све већи број верника, монаха и свештеника.
После година ћутања владика Артемије је у разговору за Експрес потанко изложио суштину сукоба који је прилично уздрмао СПЦ и оголио државну и црквену политику према Косову. „Владика рашко-призренски Артемије у егзилу” примио нас је у конаку у свом родном селу Лелић код Ваљева 1. марта 2018. Иако је крепког здравља и има 83 године, скоро је боравио у САД и Грчкој.
– Ја не идем у Америку ради Америке, нити ради себе. Колико сам пута био у САД? Док сам био доле на Косову и Метохији, био сам више од двадесет пута. Само једне године, то је било ваљда после бомбардовања, пет пута сам био за годину дана у Америци. Тамо су наши људи заказали и припремали састанке у Стејт департменту, Конгресу, Сенату, Белој кући… Био сам у Уједињеним Нацијама у Њујорку, на многим местима, али кад год сам ишао, ишао сам ради Косова и Метохије и нашег народа.
Да ли су ти људи пред Вама, владиком СПЦ с Косова, после бомбардовања, осећали грех, амерички званичници и НАТО званичници других земаља?
– Ви знате да дипломате увек једно говоре али друго мисле или раде, тако и овде много разумевања показују, слушају и обећавају, међутим од тога на терену се не примећује много, нарочито после тих масакра цивила у оном аутобусу, масакра деце у Гораждевцу… Прокуратор међународне заједнице на Косову Бернар Кушнер, после масакра жетелаца у Старом Грацком рекао је да ће преврнути сваки камен док не буду пронађени злочинци, и на крају ништа.
Та Кушнерова мисија на Косову и Метохији била је изразито антисрпска?
– Антисрпска? Па, која је српска? Ја нисам упознао неког међу њима ко је био за стварни интерес Срба, или да је био објективан. Многи су долазили на Косово, од Кофија Анана до не знам све кога, тих генерала америчких и тако даље. Са свима сам се ја сретао, али сви су они долазили на Косово и радили тамо по диктату Вашингтона или Брисела. Тако је, нажалост, и данас.
Чиме су то Срби заслужили, зашто нам се то догађа?
– Много чиме смо заслужили као народ, као Црква, као држава. Напустили смо путеве наших предака, а то без казне не пролази.

Где смо погрешили?
– Где нисмо, реците. Па то се све кап по кап додавало, док није чаша прелила. У сваком случају, не можемо данас целу нашу историју испричати овде у овом разговору. Вероватно сте дошли због савремених збивања.
Колико је данашњем стању на Косову допринела чињеница што се патријарх Димитрије 1920. није вратио у Пећку патријаршију?
– Ја тај период не знам, нису ми познати детаљи. Да ли је било програма да се врати па није хтео, не бих знао. Знам да је владика Николај Велимировић давно записао, а и говорио је то у проповедима да су нама кола пошла низбрдо када смо катедре по манастирима заменили владичанским дворцима. Отприлике, то је било и тада. Јер некада су владике становале у већим манастирима, чувеним манастирима, али и живели манастирски, монашки. Кад су ушли у владичанске дворове луксузне, бесне, да не говорим какве све, онда је дошло до слабљена духа, а са слабљењем духа слаби и све остало и организација и све. Прича је јако сигурно компликована и дуга да би се могла испричати, али у сваком случају што би говорио Достојевски „Сви смо криви за све.” И ми данашњи нисмо без кривице, ни они пре нас нису без кривице. Ја знам, откад је почело доле на Косову све то да се догађа, најновије, то се догађа већ стотинама година, било је пар позива, апела, да патријаршија пређе у Пећ. Није прошло јер им је омилело живети у градовима и у дворцима, више него у манастиру.

Тај дух који данас влада и у Српској патријаршији СПЦ и у свим осталим Православним црквама јесте тај дух екуменизма. То је савремена јерес која се развија.
Како је говорио Његова светост патријарх Павле – да се нису заклели на скромност, какве би тек аутомобиле возили?
– Да, баш тако.
Опширнији интервју са Артемијем Радосављевићем, владиком Рашко призренске-епархије у егзилу прочитајте у најновијем броју Експреса који ће се од петка наћи у продаји на киосцима…
Ђоко Кесић/Велимир Перовић, Експрес
Отпадници од: „Једне свете саборне и апостолске Цркве“ увек су кривили друге. Ђаво им шапће.
Mani se djavola nego da li je istina ovo sto rece?