У Руском дому у Београду одржана је промоција руског града Белгорода, који са српском престоницом не везује само име, него и веома значајно духовно и историјско наслеђе Срба у том граду, које становници Белгорода негују до данас.
Манифестацију коју су организовали Белгородски државни технички универзитет „Владимир Григоријевич Шухов“ и Белгородски национални истраживачки универзитет, у сарадњи са партнерима из Београда, отворио је заменик директора „Руског дома“ Василиј Галактионов, који је поручио посетиоцима да „Русија није само Москва, него огромна и шаролика земља“, као и да је Белгород прави бисер међу руским регионима.
Он је истакао да становници Белгорода негују памћење на Србе који су живели у том граду и труде се да што више повежу регион са Србијом.
То је потврдио и представник амбасаде Русије у Србији аташе за културу Александар Каноњихин, који је рекао да је развој међурегионалних веза између Русије и Србије један од најбитнијих смерова у раду амбасаде.
Историјско наслеђе Срба у Белгороду
Белгородска област је после ослобођења од Турака била слабо насељена, да би касније, током 18. века, ту дошли Срби.
„Тада је више од 300.000 Срба, углавном из Војводине и Херцеговине, на позив краљице Јелисавете дошло у Русију“, објаснио је Каноњихин.
„Њима је данашња територија Белгородске области постала друга отаџбина. Са друге стране, ова територија је једна од најстаријих руских територија, које су Руси населили у 9. и 10. веку. Наставићемо наше заједничке активности када је реч о повезивању наших територија“, поручио је Каноњихин.
Трагови културног и духовног наслеђа Срба у Белгороду су изузетно значајни — у белгородској области је рођен Владимир Станкијевич (Владимир Станковић), један од највећих руских филозофа, пореклом Србин, а први митрополит белгородски Теодосије је био Србин.
Према речима Викторије Рјапухине, директорке Института за српски језик и комуникацију са Државног технолошког универзитета у Белгороду, становници Белгорода српског порекла сачували су своја презимена и знају одакле су њихови преци.
„Руси српског порекла углавном не знају српски, али имају жељу да га науче. На пример, на нашем Институту за српски језик и комуникацију у овом семестру српски учи 73 полазника, и то за своју душу, а неки од њих уче језик само због те историјске везе са српским народом“, нагласила је она.
Сарадња у сфери образовања и српски центар у Белгороду
Према речима организатора, Белгород је, првенствено, град омладине, јер је сваки пети становник града — студент, а град је прилагођен потребама младих. У њему се налази пет великих и значајних руских универзитета, а Белгородски регион успешно сарађује са српским високошколским институцијама.
Велики значај за развој сарадње између две земље имају и студентске размене, у оквиру којих сваке године у Белгород дође око 100 студената из Србије, а исто толико русих студената посети факултете у Србији.
„Када је реч о студирању у Русији, наилазимо на један стереотип — да се све дешава у Москви или Санкт Петербургу, а то није тачно“, напоменула је Рјапухина.
Према њеним речима, Белгород је пријатно место за студентски живот и за боравак. Образовање је врхунско, услови за живот су веома добри, а средина је много повољнија него у мегаполисима, поготово за Србе.
„Пошто имамо дугогодишњу сарадњу са Србијом, ми знамо шта треба да понудимо нашим драгим српским студентима. Мислим да као предност можемо истаћи то што у Белгороду функционише Институт за српски језик и комуникацију, јединствен у Русији“, оценила је Рјапухина.
Српски центар је, како каже, место за окупљање и дружење српске и руске омладине и место где сваки српски студент може да дође и попије шољицу кафе када га ухвати носталгија, као и да чује српску реч.
Ако волиш Русију — волиш Србију
Рјапухина је истакла да одређене разлике између наших народа само на први поглед долазе до изражаја. На пример, Руси су наизглед хладни и повучени, док су Срби доста отворенији.
„Ми можемо много тога да научимо од вас — да будемо отворенији и опуштенији, а када се Руси опусте — постају веома добри другари. Пријатељства која настану између наша два народа трају, нису само формалне природе. Пословни односи често прерастају у пријатељске, а ја мислим да је то типично за Србе и Русе, а не и за западног човека“, оценила је она.
По њеном мишљењу, према количини љубави коју показујеш према братском народу, може се проценити да ли си прави Рус или прави Србин.
„Ако волиш Русију — волиш Србију“, закључила је Рјапухина.
Разбијање стереотипа о Русији
Циљ манифестације је да се представи Белгородски регион и да се прикаже колико је Русија заправо разнолика и културно богата, а без обзира на то — блиска Србији.
„Трудимо се да представимо Русију у модерном свету, јер, нажалост, људи из Србије понекад имају застарелу слику — много воле Русију, али је не познају толико. Ми желимо да разбијемо стереотипе, попут тога да је Русија далеко и да је путовање компликовано — што је само ствар организације“, тврди Рјапухина.
Према њеном мишљењу, главни стереотип о Русији међу Србима је — да је у Русији стално зима. У Русији има и јужних региона, наглашава Рјапухина, где је веома топло током лета, а људи који дођу „кажу да се осећају баш као у Србији“.
„Има и региона где зима траје целу годину, али људи су топли, што поправља ситуацију“, закључује директорка Српског центра у Белгороду.
Презентације руске кухиње и уметности и изложба лутака
Презентацијом је била обухваћена дегустација руске кухиње, хране и пића из Белгородског региона, изложба уметничких слика и фотографија са белгородским мотивима, изложба лутака, промоција два највећа универзитета у Белгороду и српска премијера филма о једном од највећих светских инжењера — белгородском научнику Владимиру Шухову.
Презентација која је организована у Руском дому представља најаву фестивала „Дани Белгорода у Београду“, који ће бити одржан на јесен 2020. године, са циљем да се грађани Београда и Србије упознају са културним, научним и економским потенцијалима града.
Анђелија Дрвенџија, Спутњик
