Уџбеник историје за седми разред, са спорном тезом о данку у крви, користи се од 2012. Шарчевић: Аутори нису обичај објаснили из угла памћења српског народа. Несхватљива равнодушност према питању школских књига.
Иако уџбеници на путу до учионице пређу неколико крупних степеница, у њима се поткраду непримерене грешке. Лекција из историје за седми разред основне школе у којој је један од најгорих обичаја из времена турске окупације – данак у крви – представљен као добра прилика за напредовање у каријери, у уџбенику историје налази се од 2012. Тако је седам генерација ђака учило да је добро бити – јаничар!
– На овим лекцијама хиљаде деце формирале су своју историјску свест, али и свест о другим стварима – кажу наши саговорници, поводом текста о коме су Новости писале.
Министарство просвете саопштило је да је „спорни текст о тиранији окупатора и исплативости да се деца уче да буду јаничари одобрен – пре реформе“.
– Уџбеник је из 2012, а у употреби је посел исправки претходно одбијеног уџбеника из 2011. године. Лекција о данку у крви је уравнотежена, али је питање о позитивним и негативним странама данка у крви лоше формулисано. Ово је последња година примене уџбеника, јер ће се догодине у седмом разреду користити нови уџбеници, који се управо прегледају – саопштавају из Министарства.
Министар Младен Шарчевић истакао је да аутори нису дали довољно чињеница како би овај обичај објаснили из угла памћења српског народа, а сматра се да је доба јаничара најгори период кроз који је народ прошао.
– Надлежност Завода за унапређивање образовања и васпитања је контрола свих уџбеника и надамо се да ће приликом реформе уџбеника за седми разред сви пропусти бити исправљени. У сарадњи са Заводом формираће се јединствени уџбеници у којима ће се обрађивати теме на исти или сличан начин – рекао је он.
И Златко Грушановић, који је на челу Завода од 2017. године, потврђује да је овај уџбеник одобрен и у употреби од 2012.
Од тада, каже он, није стигао ниједан приговор на његов садржај.
– Пасус о данку у крви у контексту целе лекције мање је проблематичан, колико је неспретно срочено питање о предностима данка у крви – каже за Новости Грушановић.
– За следећу школску годину ће свакако бити изабрани нови уџбеници, тако да се ово „Бигзово“ издање више неће користити.
У току је преглед уџбеника за трећи и седми разред, и вероватно нас као и сваке године очекују грешке које ће се лупом тражити, нарочито што је следеће године и избор уџбеника за те разреде. Завод тренутно има више од 200 комисија, које покушавају да укажу на сваку грешку и професионално оцењују рукописе. Покушавају да укажу на сваку грешку у уџбенику и да професионално ураде стручну оцену како би до ученика стигао уџбеник према стандардима квалитета.
Из Министарства просвете наглашавају да издаваче деле према квалитету, а не на домаће и стране. Са друге стране, поједини историчари и аналитичари, сматрају да је спорно управо то што наше тржиште уџбеника држе Хрвати и Немци, у чијем су власништву „Клет“, „Бигз“ и „Логос“, док је домаћи Завод за уџбенике потпуно скрајнут.
– Да ли је истина да монопол на нашем тржишту уџбеника имају издавачи из Немачке и Хрватске – пита историчар Милош Ковић. – Како би било да се објаве званични подаци о томе, па да знамо јесу ли то само гласине? Ако је то тачно, ко је одговоран за такво стање? Зашто је дозвољено потпуно потискивање и постепено пропадање Завода за уџбенике и наставна средства?
Ковић, између осталог, поставља и питање зашто није довољан један уџбеник историје за сваки разред, зналачки и квалитетно написан, у издању Завода.
Опасно да тржиште одлучује
Историчар Милош Ковић за Новости каже и да је несхватљива равнодушност наше јавности према горућем питању школских уџбеника:
– Невероватна је одлука да о уџбеницима из којих ће учити наша деца одлучује – тржиште. То је посебно опасно и узнемирујуће када је реч о идентитетским наукама, међу којима је и историја. Тржиште је донело две погубне болести: корупцију у продаји уџбеника и морални релативизам у тумачењу историјских догађаја.
Љ. Бегенишић, Новости
