Хвала ти што ме ‘апсиш, синовац.
Вежи ми руке, набиј на колац.
Одсеци ми главу, котрљај ка мору,
Омеђи њоме Црну Гору.
Хвала ти, мили мој синовац,
Што си од Јуде узео новац.
Да ‘апсиш, убијаш, бацаш у раке,
Док у руци држиш сребрењаке.
Хвала ти синовац, моја крви,
Што си по мене дошао први.
Нико ми од тебе нема пречи,
‘Апс и мучење, душу ми лијечи.
Хвала ти, дијете, што у незнању,
Пљујеш на крст ноћу и дању.
А он се воздиже, до неба блиста,
Док из путира просипаш Христа.
Хвала ти, синовац, мој мили роде,
Што ме везаног вечерас воде.
Осјећам да ме Господ, анђели виде,
Без муке се и патње на небо не иде.
Хвала синовац, хвала ти Боже,
Што грешан, покајан на небо може.
Апс, понижење и сва срамота,
Отварају ми врата вјечног живота!
