Када ће Срби повратити своје ОТЕТЕ територије и зашто нас тако дуго лажу о потезима који су довели до тих губитака

0

Ако Русија заиста мисли да демилитаризује целу Украјину, тешко да ће Украјина моћи да опстане као независна држава. Русија има жељу да точак историје врати уназад и жели да врати део становништва Украјине у руски национални корупус, рекао је Душан Илић, сарадник Института за европске студије, гостујући у емисији Реч продукције Хелмкаст.

Душан Илић
Ми имамо, пре свега, велики проблем са нашим лингвистима: Душан Илић / Фото: Printscreen

– Запад ће покушавати и преко других држава да ратује с Русијом, а Русија, ако мора да ратује, свакако јој не иде у прилог да ту има непријатељско становништво. Што значи да ће морати на медијском, културном и просветном плану да враћа ствари на период из времена Царства – истакао је Илић.

Говорећи о Молдавији, рекао је да је Придњестровље „неодбрањива територија“, односно да је то једна „узана и врло дуга територија, коју можете да избушите на колико хоћете места, али проблем је руски контингент од 8.500 војника“.

Он је рекао да је проблем Молдавије неодвојиво везан за проблем Румуније, која је чланица НАТО пакта.

– Молдавија није чланица ниједног савеза, а има територијални спор са Придњестровљем. И има специјални закон из 1994. године који омогућава отцепљење Гагаузије, тј. православних Турака, односно Карабугара – указао је саговорник Хелмкаста.

Илић је навео да су у Кишињеву често на власти националисти и либерали „који су отворено прорумунски, про НАТО и про ЕУ“, а са друге стране, како је рекао, налазе се проруски социјалисти и комунисти, који „гаје неки совјетски сентимент“.

– Тако да имате велики број Молдаваца који су за Румунију, ЕУ и НАТО, а са друге стране позамашан број Молдаваца који су просовјетски и проруски настројени. Они не живе само у Придњестровљу, но и у остатку Молдавије – објашњава Илић.

Он је рекао и да Молдавија руши идентитет Румуније, јер је Румунија настала тек у 19. веку, док називи: Молдавија, Влашка и Трансилванија постоје више векова.

– Тек 1859. године, велике силе које су поразиле Русију у Кримском рату 1853-1856. године, формирају Уједињену кнежевину Молдавију и Влашку која ће касније да буде преименована у Румунију. И та земља не допире до Црног мора све до Берлинског конгреса 1878. године, када они добијају Добруџу, која је према Санстефанском споразуму требало да припадне Великој Бугарској. И без икаквог историјског или етничког основа припајају Добруџу Румунији – истакао је Илић.

Према његовим речима, то није крај, јер је Румунија 1918. године запретила да хоће цео Банат, па нам је Михаило Пупин сачувао трећину Баната.

– А у Банату су живели Срби и Власи, а ти Власи су такође били део српске цркве, јер тада нема ниједне румунске цркве у Темишвару и уопште Банату. На тацни Румунија добија и друге територије, али улога јој је да буде тампон зона, клин који ће да спречи територијално повезивање Источних и Јужних Словена – констатује Илић.

Он је нагласио да је Румунија добила име по Византији, која није постојала под именом Византија, него је била Ромејско царство и називала се равноправно Романија или Ромејон.

– То име Романија је неко извукао из нафталина 400 година касније, и рекао, хајде да га дамо овој земљи. То би било исто као када би за 400 година, рецимо у Западној Украјини била формирана нека нова држава и одлучили да је назову Југославија. Била пре 400 година нека држава Југославија, ево, ви сте сада Југославија, то би било отприлике то исто – упоредио је саговорник Хелмкаста.

Илић је рекао да се рат из Украјине може прелити у Молдавију, а поготово ако та земља одлучи да се припоји Румунији.

– То ће бити „casus belli“, јер не само да би пореметио односе Русије и Румуније, но и Румуније и НАТО-а. И може да доведе до отвореног рата – казао је он. Према његовим речима, такав развој ситуације имао би импликације и на Србију.

Већи део емисије Илић је посветио историјском контексту, не само сукоба у Украјини и формирања Румуније и Молдавије, него је говорио и о Бугарској, Северној Македонији, Албанији и Грчкој, њиховом формирању и њиховом односу према Србима и Србији, о чему мало ко зна праве историјске чињенице. Управо тај део емисије биће српским гледаоцима посебно занимљив.

Погледајте видео:

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.