Глумац Танасије Узуновић преминуо је у 81. години, јавио је Танјуг.
Танасије Узуновић рођен је у Нишу 1942. године. Позоришну академију завршио је у класи професорке Љиљане Крстић.
Члан Југословенског драмског позоришта постао је 1967, да би од 2002. био у сталном ангажману у Народном позоришту у Београду, а пензионисао се 2005. године.
Осим у позоришту, играо је у више од 50 филмова и ТВ драма. Добитник је Стеријине награде и Октобарске награде града Београда.
Први филм који је снимио био је „Кораци кроз магле” Жоржа Скригина, потом су следили: „Девојачки мост”, „Саблазан”, „Лептирица”, „Тренер”, „Лагер Ниш”, „Проклета је Америка”, „Сабирни центар”…
Узуновић је играо у представама „Хамлет”, „Злочин и казна”, „Јелисавета кнегиња црногорска”, „Хеда Габлер”, „Отело”, „Три сестре”, „Зли дуси”, „Ружење народа у два дела”, „Девојка модре косе”, „Троил и Кресида”, „Дервиш и смрт”, „Велика драма”, „Зечји насип”, „Баханткиње”, „Кањош Мацедоновић”, „Хенри VI”…
Остварио је више запажених улога у ТВ-драмама и филмовима: „Човек кога треба убити”, „Шта је с тобом Нина?”, „Атоски вртови”, „Косовски бој”, „Сабирни центар”…
Тумачио је улоге у многобројним ТВ серијама: „Горки плодови”, „Мој рођак са села”, „Мирис кише на Балкану”, „Последња аудијенција”, „Трагом Карађорђа”, „Алекса Шантић”, „Повратак отписаних”…
Узуновићева фамилија потиче од Узун Стојана који је војевао још са Карађорђем, а Танасије је добио име по прадеди који је био један од покретача српско-турског рата када се Србија проширила на још четири нахије, у време краља Милана.
После пораза турски ага је продао Узуновићевима имање у Дражевцу код Алексинца које су отплаћивали до 1934. године. О њему се бринуо Танасијев деда Јован који је био агроном, а Јовановог брата Николу, који је у два наврата био председник владе између два рата, у политику је увео Пашић.
Управник Народног позоришта у Београду, Светислав Буле Гонцић рекао је Танјугу поводом смрти глумца Танасија Узуновића, да је отишао сјајан глумац чије су улоге биле уткане у животе генерација које су га цениле.
„Растужили смо се… На такве вести никада није лако реаговати. Узуновић је био глумачка величина која је пленила на сцени. Био је наш колега и неке представе у Народном позоришту биле су препознатљиве по његовој игри. Отишао је велики глумац” рекао је Гонцић.
Управник Народног позоришта је нагласио да ће Народно позориште на достојанствен начин испратити Танасија Узуновића.
„Бог ми није дао још деце“
Танасије се женио три пута, а како је раније истакао, да је Бог тако хтео да нема више деце.
– Моја ћерка је жива и здрава и срећан сам што је имам, иако бих волео да она има још браће и сестара. Мој животни мото био је да дете разведених родитеља и оно које живи у складној породици другачије одрастају, због чега и нисам желео да срљам. Када сам био сигуран у љубав и однос који имам са својом лепшом половином, остварио сам се у улози оца. Можда сам погрешио, али тако је Бог хтео. Не жалим што сам касно постао отац и када сам добио дете, био сам неизмерно срећан. Моја улога у њеном животу огледа се у томе да јој скратим лутања, па са ћерком имам крајње отворен однос. Сећам се, имала је једанаест година и када сам пожелео да разговарамо о дрогама и пороцима, она је већ наслутила шта ће бити тема нашег разговора и кратко ми је рекла: Тата, па шта ти је, ја већ знам за моје вршњаке који се дрогирају од девете године! Она је о свему увек обавештена – рекао је глумац који никада није био оштар према својој мезимици иако међу колегама важи за ауторитет.
– Нисам строг и само јој предочавам неке ствари. Желим да је упутим и заштитим уколико је угрожена, а не да јој крчим пут у животу. Управо у томе што се многи стално ослањају на родитеље и њихову заштиту, лежи доста наших проблема и мислим да то уништава самоиницијативу. Сматрам да она за све у животу мора сама да се избори, а и нисам један од оних родитеља који мисле да су им деца генијалци. Можда мало претерујем, али бојим се да не стекне лажни утисак о себи. Иначе, нисам приметио да Софија жели да буде глумица, а за сада јој најбоље од свега иде информатика – рекао је тада Танасије Узуновић.
Верујем у домаће васпитање
Заљубљен у традиционалне вредности које се деценијама потискују популарни глумац желео је да се искрено вратимо нашим светињама, земљи и сељаку, уместо што негујемо помодарство.
Потицао је из угледне и богате предратне породице која се нашла на удару комунистичких власти, то се одразило и на његов живот, схватања и веровања. Није разумео оне који са носталгијом гледају на време самоуправног социјализма јер је то, како је говорио, одраз њихове себичности. Да дођу у осам на посао а изађу у девет, да живе на чековима без покрића, незарађеним платама, и дуговима које ће и њихови унуци отплаћивати.
Једном приликом је дитирао један извештај са заседања Лиге народа 1937. године у којем се предвиђа да у Србији никад неће бити комунизма, јер Срби воле земљу, цене породицу и верују у Бога.
– Али десило се управо супротно и то зато што је Тито уклањао људе који су били виспрени, обрачунао се са интелектуалцима и грађанском класом. Он је нанео велико зло Србији и реченицом да „нема више господе и сељака, сви смо ми радници“. Бити господин то је кодекс, а бити сељак то је основ друштва. Мој отац Благоје је говорио: „ ’Ајде што су нам узели имање, али што су га упропастили? Необрађена земља је грех од Бога” – наглашавао је Узуновић.
