Београд између два светска рата био је град огромних разлика. Док су се у центру отварале модерне радње, пратила европска мода и стварала нова грађанска елита, у сиромашнијим деловима престонице и даље су снажно живели сујеверје, врачање и веровање у натприродно.
Београд између два светска рата био је град огромних контраста. Док су се у центру отварале модерне радње и пратила европска мода, у сиромашнијим деловима и даље су снажно живели сујеверје и веровање у натприродно. Године 1929, у самом срцу тог света, појавила се жена која је спојила ове две крајности и постала главна градска сензација — Офелија Богичевић.
Од трошне куће до реда угледних клијената
Офелија је имала око 50 година, била је неписмена и живела је скромно у крају познатом као „Три кључа“ (на потезу данашње Сарајевске улице према Мостарској петљи). Ипак, пред њеним вратима нису стајали само сиромашни, него и жене угледних трговаца, државни чиновници, индустријалци, па чак и високо образовани Београђани.
Сви су долазили са истим циљем — да им са „пажљиво спремљених шољица од кафе“ прочита судбину. Интересовање је било толико велико да је примала свега неколико људи дневно. За своје услуге узимала је око 100 динара, што је у то време била озбиљна сума када се упореди са радничком дневницом која је износила између 25 и 40 динара. Клијенти су због тога сатима стрпљиво чекали свој ред.
Дар рођен у ратном хаосу
Саму себе Офелија није сматрала обичном врачаром, него је тврдила да је посебан дар стекла током Првог светског рата. Према њеној причи, све је почело на Велики петак 1914. године у Нишу, када се као исцрпљена избеглица онесвестила у цркви и наводно остала без икаквих знакова живота. Када се изненада подигла у тренутку док су се спремали да њено тело пренесу у капелу, у цркви је настала паника.
Тврдила је да јој се тада указала Богородица у плавом плашту са златним филџаном у руци. Неколико година касније, 1917. године по повратку у Београд, пред кућом јој се наводно појавио и Исус Христос, такође огрнут плавим плаштом и са великим крстом у руци. Према њеним речима, тада јој није рекао ништа. Тек неколико дана касније, док је боравила у цркви, наводно јој је постало јасно да јој је поручио да ће се рат завршити повољно и да треба да настави да људима говори њихове судбине. Ове импресивне приче и визије додатно су учврстиле њену репутацију и привукле хиљаде радозналаца.
Ова невероватна епизода из међуратне престонице остаје фасцинантно сведочанство о времену у којем су се страх од будућности и дубоки мистицизам крили одмах иза углова новопеченог модерног града.
Такве приче додатно су храниле њену репутацију.
Иронија хапшења и крај афере
Међутим, власти нису благонаклоно гледале на њен уносни бизнис. Иронија је била потпуна: жена која је тврдила да види туђу судбину није успела да предвиди сопствено хапшење. Док су је полицајци одводили, пред њеном кућом остала је група шокираних клијената из виших слојева друштва, и даље држећи завијене шољице у рукама.
Ни интервенције угледних београдских жена које су се већ наредног дана појавиле у полицијској станици нису помогле — пророчица је остала иза решетака.
Офелија Богичевић је убрзо нестала из жиже јавности, али је њен случај остао упечатљив споменик једном времену у којем су се европска мода и сирова реалност међуратне престонице савршено грлиле са мистицизмом и дубоким сујеверјем.
