Уколико вас неко пита да наведете чувене изумитеље сетићете се Николе Тесле, Томаса Едисона или Леонарда да Винчија. А шта је са Мери Андерсон? Или Ен Тсукамото? Заправо жена изумитељки има много, али је мало ко за њих чуо, што не значи да њихови изуми нису битни, већ напротив. Ево неких од жена које би требало да су много познатије јавности.
1. Компјутерски софтвер – Грејс Хопер
Грејс Хопер је била амерички контраадмирал, математичарка и информатичарка. Открила прву грешку (баг) на рачунару „Марк И“ док је била добровољно у Америчкој ратној морнарици. То се десило када је заиста нашла бубу (буг), односно мољца који је улетео у релеј. Тако је популарисала израз дебаговати (уклонити грешке из компјутера).
Радила је на пројектовању првих асемблерских језика. Заслужна је за идеју да се код пише језиком који почива на природном језику, тј. енглеском. Програмски језик FLОW-MATIC је био први такав језик. Учествовала је у комитету за стварање првог пословног програмског језика COBOL (Common Business Oriented Language) на који су њене идеје из Flowmatic језика снажно утицале.
2. Идентификација позива и позив на чекање – Доктор Ширли Ен Џексон
Доктор Ширли Ен Џексон је америчка теоретичарка физике чија су истраживања 1970-их година довели до настанка телефонских опција – идентификације позива и позива на чекање. Њени експерименти у телекомуникацији су омогућили и настанак преносивог факса, каблова са оптичким влакнима и соларних ћелија.
Прва је Афроамериканка која је докторирала на Институту технологије у Масачусетсу и прва која је водила високорангирани истраживачи институт.
3. Брисачи – Мери Андерсон
Хладног зимског дана 1903. године Мери Андерсон је била у посети Њујорку, када је видела да њен возач мора да отвори прозор на аутомобилу како би очистио снег са шофершајбне.
Исте године је осмислила гумени брисач и патентитала свој изум. Нажалост он није био популаран у то време, јер су аутокомпаније сматрале да ће брисачи ометати возаче. Никада није добила профит од свог изума, који је тек годинама касније постао стандардни део аутомобила.
4. Батерије за свемирску станицу – Олга Д. Гонсалес-Санабрија
Научница пореклом из Порторика Олга Д. Гонсалес-Санабрија је изумела технологију која је довела до стварања дуговечних никл-водоникових батерија које сада напајају Међународну свемирску станицу. Санабрија је сада директор инжењеринга у НАСА-ином истраживачком центру.
5. Машина за прање судова – Џозефин Кокрејн
Џозефина Кокрејн је живела у Илиноису и потицала из високог сталежа. Имала је идеју да направи машину која би прала суђе брже од њених слугу а притом их не ломила. Али када је Џозефина остала удовица, а њен супруг алкохоличар јој оставио само дугове, решила је да своју идеју спроведе у дело и 1886. године је патентирала прву аутоматску машину за прање судова и основала фирму. Машина се састојала од бакарног казана унутар кога је било неколико металних мрежа у које су се стављали судови. Машину је покретао мотор, а под притиском је улазила вода са сапуницом. На почетку машина није нашла на велики одзив, пре свега због своје гломазности. Преокрет се догодио 1893. године, након Светске изложбе у Чикагу, када су хотели и ресторани почели да машину за посуђе наручују од њене фирме.
6. Безбедносна камера – Мери Ван Британ Браун
Медицинска сестра Мери Ван Британ Браун дошла је на идеју како да се осети безбеднијом у свом дому. Заједно са супругом Албертом развила је први кућни безбедносни систем у време раста криминала 1960-их година.
Уређај је био компликован са камером коју покреће мотор како би снимала ко се мота око њиховог дома. Камера је била повезана са монитором који је имао и дугме за паљење аларма.
7. Изолација матичних ћелија – Ен Тсукамото
Изолација матичних ћелија је важан процес који се користи при лечењу пацијената оболелих од рака. Патентитала га је Ен Тсукамото 1991. године и од тада је заслужна за бројне спасене животе. И даље ради на истраживању матичних ћелија и патентирала је још неколико изума.
8. Кевлар – Стефани Кволек
Ова хемичарка је изумела лагана влакна која се користе у непробојним прслуцима који се данас користе у војсци и полицији. Кволекова је 1965. године направила кевлар материјал који је пет пута јачи од челика и од тада спасава животе оном ко га носи.
9. „Монопол“ – Елизабет Меги
Иако се као творац једне од најпопуларнијих друштвених игара на свету помиње Чарлс Дароу, правила је измислила Елизабет Меги.
Она је желела да демонстрира проблеме капитализма у иновативној игри у којој играчи размењују лажни новац и имовину. Патентирала је игру 1904. под називом „Тхе Ландлорд’с Гаме“. „Монопол“ каквог данас познајемо су направила Браћа Паркер 1935. године који су откупили Мегин патент.
10. Чамац за спасавање – Марија Бизли
Године 1882. године, Марија Бизли је изумела чамац за спасавање. Изумела је и машину за прављење буради и имала још десетак патената, а бавила се разним пословима, између осталог и као фризерка. Њени чамци за спасавање су коришћени на Титанику.
11. Соларно грејање – Марија Телкеш
После Другог светског рата, 1948. године, Марија Телкеш креира експериментално систем соларног грејања за једну кућу у Доверу у држави Масачусетс. Кућа, која је Марији послужила да у пракси докаже свој изум и данас је у употреби и још увек користи систем соларног грејања који је Марија Телкеш иновирала.
И.З.К, BBC, Wikipedia
