Мали Дерикоњићи муку муче – До школе МОРАЈУ преко брда, пруге и језера

0

Тројица малишана, Филип (14), Саша (14) и Драгомир Дерикоњић (12) из села Мажићи, које се налази на граници Пријепоља и Прибоја, да би стигли до школе коју похађају, у Прибојској Бањи, свакодневно у једном смеру путују више од два сата. На том путу прво пешице превале преко брда, а затим користе речни и два друмска превоза, док пругу прелазе пешке. Упркос свему овоме, никада не касне на наставу.

дерикоњићи
Мали пустолови чамцем прелазе преко Потпећког језера/Фото: А. Ровчанин

Свакодневно путешествије малишана би се знатно скратило ако би Општина Пријепоље пристала да инвестира и асфалтира, на својој територији, сеоски пут у дужини од пола километра. Онда би то исто учинили и Прибојци, према раније датом обећању, на својој страни од Препрана и манастира Ораховица у Мажићима до међе са пријепољском општином. Тиме би се стекли услови за долазак минибуса у село и решиле би се муке како школараца тако и осталих житеља.

Тројица Дерикоњића буде се пре првих петлова, у сами цик зоре, пошто прво пешаче три километра до Потпећког језера. После табанања на ред долази вожња чамцем преко језера, а затим пењање стрмом козјом стазом и прелазак пруге Београд – Бар да би стигли до асфалта и сели у аутобус. То не значи и крај мука наших малих јунака, јер после само неколико километара вожње на ред долази ново преседање и чекање другог аутобуса да би напокон у 8.15 сели у школске клупе.

Дерикоњићи
На путу до школе свакодневно прелазе преко пруге Београд – Бар/Фото: А. Ровчанин

– Кад зими заледи језеро, тате морају да разбијају лед, лети опадне ниво воде, једном нам је тако другарица утонула, па се од тада и плашимо – каже ученик осмог разреда Филип Дерикоњић и додаје да им је проблематичан и прелазак преко необезбеђене пруге.

– Најгоре нам је кад је мрак, лед и магла. Кад је магла, не можемо да се оријентишемо где да изађемо из чамца – прича Саша.

Драгомир тврди да су навикли на овакав пут, али да им је зими најтеже, јер некад дуго чекају на преседање у други аутобус.

Једна рута ујутру, иста по подне, најкраћа преко плаховитог језера. Исто овако у школу су ишли и њихови родитељи који су сада њихове чамџије.

А кад их непоуздано језеро изда, иду пешке и десет километара од куће до аутобуса, па скоро цели дан проведу у путу. Препреке и време им никада нису били изговор да се правдају у школи и сви су добри ђаци.

– Могу да похвалим ову децу да нису никада закаснила, да немају неоправданих изостанака и да само болест може да их спречи да не дођу у школу – тврди разредни старешина Ацо Дујовић.

Филип, Саша и Драгомир се не жале, кажу навикли су, не завиде другој деци што се више наспавају. Они стигну и да науче и да се играју, па и да помогну родитељима.

дерикоњићи
Табанање козјом стазом неизбежна је свакодневица за мале Дерикоњиће/Фото: А. Ровчанин

Вишегодишње обраћање житеља села Мажићи и вапај за решавањем њиховог животног проблема у пријепољској и прибојској општини засад је имало малу вајду. Филипов и Драгомиров отац Станоје Дерикоњић каже да им је Општина Прибој омогућила аутобус с друге стране језера, али да би им било много лакше када би Општина Пријепоље асфалтирала пола километра пута на њиховој територији, а Прибој завршио око пола километра на својој, па да не прелазе језеро, бар у летњим данима.

– На тај начин би минибус који вози из Мажића децу у школу могао да се спусти до кућа по њих, и да их превезе преко бране ХЕ „Потпећ“ до школе – наглашава отац храбрих дечака.

Петоро ученика

Из села Мажићи Основну школу „Никола Тесла“ у Прибојској Бањи похађа укупно пет ученика. Поред три дечака, у њу иду и две девојчице, које због страха од воде и преласка језера чамцем не користе исту маршруту као дечаци, него их родитељи макадамским путем возе заобилазницом око језера.

А. Ровчанин, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.