Кад је дошло до ерупције вулкана Везува 79. године пре нове ере, староримски градови Помпеја и Херкуланум, у данашњој Италији, били су уништени.
Стотине древних свитака или докумената исписаних на папирусу, били су затрпани и угљенисани.
Готово 2.000 година, ови древни свици остали су испод 20 метара вулканског блата, пепела и пловућца (вулканска шупљикава стена).
Били су чувани у вили за коју се верује да је некада припадала тасту Јулија Цезара, славном римском генералу и државнику који је постао диктатор пре него што је на њега извршен атентат.
Кад су древни остаци Помпеје коначно ископани у 18. веку, пронађено је и више од 600 још уроланих свитака папируса.
Њих је очувала вулканска ерупција, али су истовремено били толико крхки да би се распали у прах кад би се погрешно руковало њима.
Стотинама година остао је изазов како прочитати свитке а да их не размотате и не оштетите.
У марту ове године покренут је Изазов Везув, компјутерско и такмичење машинског учења за читање ових свитака из Херкуланума.
Универзитет у Кентакију регрутовао је научнике да користе вештачку интелигенцију како би дешифровали речи са рендгенских снимака неразмотаних свитака.
Те снимке је 2019. године направио професор Брент Силс из универзитетског ЕдјусЛаба, кад је скенирао свитке из Херкуланума у акцелератору честица, генеришући 3Д ЦТ скенове у веома високој резолуцији.
Лук Фаритор, двадесетједногодишњи студент компјутерске науке са Универзитета у Небраска-Линколн био је прва особа која је прочитала реч са свитка из Херкуланума и за то је освојио 40.000 долара.
Направио је програм вештачке интелигенције за откривање угљенисаних древних слова исписаних на папирусу и успео да их открије десетак.
Међу овим словима, папиролози – учењаци специјализовани за радове на папирусу – могли су касније да идентификују реч πορφυρας или порфирас, старогрчку реч за љубичасто.
Да би освојио награду, морао је да пронађе најмање 10 слова на површини од четири квадратна центиметра свитка.
„Видео сам та слова и потпуно се избезумио“, рекао је он на конференцији за штампу на којој је саопштено откриће.
„Избезумио сам се, замало се претурио, мало је фалило да заплачем.“
Убрзо после Фаритора, други такмичар, Јусуф Нејдер, египатски постдипломац на биороботици у Берлину, независно је открио исту реч у истој области, са још јаснијим резултатима – освојивши другу награду од 10.000 долара.
Још једна награда од 10.000 долара додељена је Кејсију Хендмеру, који је први открио мастило и више слова у неотвореном свитку.
Његов рад послужио је као основа за програм вештачке интелигенције Лука Фаритора.
Откриће прве речи на древном свитку из Херкуланума сматра се уводом у револуцију на пољу папирологије.
„Ово је био сан многих људи откако су свици први пут откривени 1750-их“, написао је Нет Фридман, покретач и спонзор Изазова Везув, на друштвеној мрежи Икс.
„То је и резултат 20 година рада доктора Брента Силса и његовог тима из ЕдјусЛаба, чије су године и године посвећеног рада омогућиле овај финиш“, додао је он.
На конференцији за медије на којој је саопштено да је прва реч до сада дешифрована из древних свитака, професор Бренс Силс рекао је да су свици били „нешто за шта су људи говорили да никада неће моћи да се прочитају зато што је сувише тешко извући текст из њих.“
„А опет ми данас говоримо управо о томе“, додао је он.
Истраживачи кажу да је највеће откриће заправо да ће уз помоћ модерне технологије било ко било где моћи да чита те свитке.
Изазов Везув и даље нуди главну награду од 700.000 долара првом тиму који прочита четири пасуса текста из два нетакнута свитка.
Научници се надају да ће открити још вредних информација о томе како смо живели пре више хиљада година.
Свет је био запањен кад је угледао велелепне јавне зграде и раскошне виле кад су рушевине Помпеје и Херкуланума откривене у 18. веку.
Остаци људи који су се или скривали од ерупције или покушавали да побегну од ње такође су очувани – пронађене су чак и пекаре се хлебовима још у пећи.
Истраживачи кажу да је највеће откриће заправо да ће уз помоћ модерне технологије било ко било где моћи да чита те свитке.
Шта би још ови древни свици могли да нам кажу?
Би-Би-Си на српском
